21. Театар фесту “Петар Кочић: Чета лудих баба дрмала сценом

Данко Кузмановић
21. Театар фесту “Петар Кочић: Чета лудих баба дрмала сценом

Бањалука - “Иде чета лудих баба” орило се са велике сцене Народног позоришта Републике Српске приликом извођења прве такмичарске представе “Моја ти”, “Атељеа 212”, на 21. Театар фесту “Петар Кочић”.

Испреплетени животи неколико жена старије генерације, прожети носталгијом за прошлим временима, изгубљеним данима младости и љубави, приказани су кроз прегршт момената радости, туге и пољуљане стварности.

Доказ да су три легендарне глумице Светлана Бојковић, Тања Бошковић и Горица Поповић и након толико година омиљене јесу снажни аплаузи одушевљене публике.

Представа “Моја ти”, чији текст је створила Олга Димитријевић, а режирала Александра Милавић-Дејвис јесте једна дубока и слојевита прича, која проговара о значајним феноменима друштва у времену које је сурово према многим категоријама. У читаву причу, често на веома суптилан начин, уткани су различити моменти маргинализације и дискриминације на генерацијском, социјалном, идеолошком, сексуалном и интелектуалном нивоу.

Генерацијски јаз је вјероватно један од занимљивијих сегмената, што се саме представе, али и текста тиче. На сцени су, поред ове три глумице, наступали и Софија Јуричанин, Горица Шутић и Иван Михаиловић.

Приликом рада на овој представи за Светлану Бојковић је било значајно то што једна млада особа, као што је Олга Димитријевић, има слуха за проблеме старијих.

- Ми немамо баш лично искуство. Нас народ толико зна, али ми гледамо око себе. На сваком кораку врло често видимо овакве појаве односа према старима, у здравству и свуда, тако да, свесни смо тога. Интересантно је да је Олга Димитријевић, која је млада, била подстакнута том ситуацијом и да је она то унела у овај комад.

Интересантно је и што се публике тиче, увек има старијих, а има и младе публике. Подједнако су одушевљени и млади и стари. То је један феномен који се враћа из публике - рекла је Бојковићева.

Глумица Тања Бошковић посебно је похвалила однос редитељке према глумцима.

  • Нисам добро разумела овај текст на прву. Када сам га прочитала на папиру, није ми био тако атрактиван. Дошавши у позориште да одбијем текст, упознала сам Сашу Милавић-Дејвис и схватила да је то натприродна појава у театру. Овог пута, у овом комаду се заиста нисам осећала као извођач глумачких радова, него као коаутор - казала је Бошковићева те додала да у позоришту још постоје људи у чију мисао и осјећајност можемо искрено и дубоко да се заљубимо.

Ријеч драматурга

- Хтели смо да радимо овај текст, а знали смо да може да буде замка. Ствар процене је да ли може да функционише као представа или не. Ово је оптимална идеална подела и ван “Атељеа 212”. Тај текст на прво читање може да вас одбије, има и став идеолошки и нисте начисто шта даље с тим. Тражили смо редитељку која може да комуницира са публиком. Испоставило се да је Саша одлично решење редитеља - рекла је Јелена Мијовић, драматург “Атељеа 212”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана