Говор музике разумију сви народи

Александра Маџар, Aлександра Глишић
Говор музике разумију сви народи

Бањалука - Гдје ријечи не вриједе, музика проговара, говорио је славни писац Ханс Кристијан Андерсен.

Музички ствараоци који на посебан начин доживљавају ову врсту умјетности за "Глас Српске" говорили су о значају који музика има у животу сваког човјека. Празник посвећен нотама, Свјетски дан музике, биће обиљежен 21. јуна када се цијели свијет претвара у велику музичку сцену. 

- Музика је саставни дио сваког човјека, с њом се рађамо, цијели живот живимо и на крају умиремо. Због технолошког напретка и могућности да можемо до ње доћи једним кликом, почели смо је доживљавати олако. Замислите свијет без струје, у којем, да бисте дошли до музике морате је сами произвести и схватићете колико је сви олако доживљавамо и помало потцјењујемо - каже диригент и професорица на Академији умјетности у Бањалуци Бранка Радошевић-Митровић.

Да је музика неизоставан дио људске цивилизације кроз цијелу историју подсјећа и професорица са бањалучке Академије умјетности Биљана Јашић-Радовановић.

- Било да је то професија којом се бавите или је бављење музике ваш хоби или слушате неку врсту музике, она је непрестано присутна у животу већине људи и живот без музике је једноставно незамислив - указује Јашић-Радовановић.

Композитор и професор на бањалучкој Академији умјетности Арсен Чаркић подсјећа да је велики либански пјесник Халили Џибран сматрао да је музика говор духа који отвара тајне живота.

- За Баха она је била благословена хармонија којом се слави Творац, а опет истовремено - дозвољени ужитак за душу. Музика је, на одређени начин, наш Флегије, који из непремостивих дубина човјекове душе на свијет доноси чак и оне мисли и емоције које без ње не би угледале свјетлост дана. Она је благи терапеут душе у тешким тренуцима, а у исто вријеме и свечана труба у часовима радости - истиче Чаркић напомињући да је музика сапутник човјека од његовог самог настанка.

За Чаркића музика је говор који надилази језике, први универзални језик и најстарије средство комуникације. Њоме се, примјећује, исказивало све оно прикривено, све оно што се није могло или смјело јавно рећи, па чак и све оно што је неухватљиво да би стало у ријечи.

- Музика нас је пратила у раду, у свакодневици, пјесмом се од памтивијека дочекивао нови човјек у свијет, славио његов улазак у свијет одраслих, прослављао избор животног сапутника, пјесмом се испраћао из овог живота. Самим тим она је постала и неодвојиви дио и оног магијског, метафизичког и духовног - рекао је Чаркић.

Указује да за мало који феномен попут музике можемо рећи да нас прати у скоро сваком аспекту нашег постојања, па је тако музика постала дословно наш животни пратилац и судруг на путовању кроз историју и властити живот.

- Као средство комуникације музика има моћ да ослика најразличитија расположења. Иако се разликује од народа до народа, њена моћ нас увијек спаја и оплемењује. Као што треба да његује свој дух, човјек треба да његује и одржава праву музику, нарочито у данашњем времену - каже пијанисткиња и вокални солиста Марија Шестић.

У очима диригента Душана Урошевића музика, као средство које исцјељује, има пресудан значај за развој човјекове личности.

- Стари Грци су сматрали да каква им је музика, таква им је држава. У древној Индији људе су лечили музиком. Ми, чини се, на примерима паметнијих никако да сагледамо колики значај Она има. Слушањем музике, посебно истичем уметничке, човек оплемењује своје ухо, свој дух и тело. Свакако да било какав приступ, професионални или аматерски, било којој од грана уметности чини да свет видите другачијим очима, оним очима у којима нема места за песимизам - сматра Урошевић подсјећајући на ријечи Оскара Вајлда: "Људи који се према животу односе умјетнички носе разум у срцу".

За оперску пјевачицу Мају Манојловић музика је потреба.

- Музика је најјачи чулни стимуланс. Музика ми помаже да маштам. А када маштам, онда сам срећнија. Музика инспирише и чини нас креативним - каже Манојловићева.

Кларинетиста Александар Јовановић тврди да је све око нас музика.

- Она има огромну моћ да чини добро, да орасположи, да разбуди, да мотивише, да пробуди различите емоције. Од десете године се бавим музиком и поред свих позитивних страна које сам набројао а тичу се музике, мене конкретно и "храни" јер се њоме и професионално бавим, тако да, хвала јој - рекао је Јовановић.

Оперска пјевачица Анета Макањић наглашава да је музика једна од оних ријетких, а неопипљивих ствари која ни једног човјека не може да остави потпуно равнодушним.

- То је је још један доказ колико заправо мало треба да нас нешто дотакне и колико одређена мелодија може да утиче на наше биће и засигурно потврда да је она најсавршенији "језик" универзума - закључила је Макањићева.

Најдужи дан резервисан за мелодије

Свјетски дан музике обиљежава се 21. јуна првог дана љета захваљујући некадашњем француском министру културе, Жаку Лангу. Предложио је да се најдужи дан у години, 21. јун, широм Француске прославља музиком, бесплатним концертима аматера и професионалца, појединаца и удружења, дјеце и одраслих, рокера, шансоњера, џезера, класичара. У ствари, Ланг је усавршио идеју америчког музичара Џоела Коена који је радио у Француској. Европска повеља о празнику музике потписана је 1997. у Будимпешти, потписнице су биле Француска, Чешка, Шпанија, Италија, Грчка и Турска. Данас овај празник прославља више од 100 земаља.

Академија умјетности

Бањалучка Академија умјетности ће као и претходних шест година у сарадњи са Музиколошким друштвом Републике Српске обиљежити Свјетски дан музике.

Овогодишња манифестација подразумијева јавна извођења на отвореном, у Господској улици у периоду од 17 до 22 часа. Поред овог "музичког пункта", хор од 16 студената прошетаће Господском улицом и извешће неколико композиција. У случају кише, планирано је да се програм изведе у Музичком павиљону у парку "Петар Кочић". Такође, Катедра за гитару припремила је концерт студената који ће се одржати у Музеју савремене умјетности РС од 20 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана