Бранка Радошевић-Митровић диригент: Значај опере треба да препознају они који доносе одлуке

 Позната је та тужна прича о статусу опере у РС. Међутим, велике кораке, на том малом дијелу сцене, у чијој изградњи сами учествују, поново прави екипа Академије, са диригенкињом Бранком Радошевић-Митровић на челу. Прије два мјесеца почели су рад на Моцартовој опери "Чаробна фрула у фрагментима" у режији Игора Тешића чија је премијера заказана за сутра у 20 часова на сцени Банског двора Културног центра.  Бранка је за "Глас Српске" говорила о изазовима са којима су се морали носити овај пут, раду са студентима, људима који су помогли и одговорности свог посла.

* ГЛАС: Шта очекује публику која дође да чује "Чаробну фрулу у фрагментима"?

РАДОШЕВИЋ-МИТРОВИЋ: Публика ће имати прилику да чује посљедњу оперу В. А. Моцарта. Пошто је извођење у Банском двору, а и недостаје нам неколико извођача, одлучили смо да изведемо дијелове познате приче, употпуњене с наратором. Дијелове које изводимо су режирани, извођачи ће бити костимирани, али оно што ово извођење одваја од других је што ће Симфонијски оркестар бањалучке Академије бити дио сценографије. Припреме трају свега два мјесеца што је врло кратак период за овако озбиљан пројекат.

* ГЛАС:  Послије оперете "Орфеј у подземљу" публика је већ имала прилику да доживи како Ви то радите, одговорно и професионално. Шта Вам је овај пут био највећи изазов?

РАДОШЕИЋ-МИТРОВИЋ: Сваки нови пројекат носи своје изазове. Један од највећих је што немамо буџет за овај пројекат, други је што су извођачи углавном без искуства у овако комплексним извођењима. Наравно тамо гдје постоји воља постоји и начин уз све препреке с којима се срећемо. Оно што треба нагласити да се у сваком пројекту појави по неки добри самарићанин који препозна вриједност онога што радимо, не само за студенте, већ за комплетну средину. Овог пута је то В.Д. директора Банског двора Младен Матовић који нам је обезбиједио одређена финансијска средства да би се пројекат окончао успјешно. За нас је то изузетно важно пошто видимо да ћемо у новом директору имати саговорника за озбиљне и, надам се, успјешне будуће пројекте.

* ГЛАС: Можемо ли допустити себи да у овом догађају видимо наду да ће се неке ствари мијењати, замислити себе у оперској дворани?

РАДОШЕВИЋ-МИТРОВИЋ: Да би се ствари промијениле иницијатива треба да крене од директора позоришних кућа, а не самих извођача. Ми смо имали неколико неуспјешних покушаја што само потврђује горе наведену тврдњу. Постоји много начина да се прича о опери, или бар оперети уведе на мала врата у наш град, али то треба да препознају они који доносе одлуке. На жалост по мојим досадашњим искуствима мислим да многи не разумију комплексност оваквих извођења па не могу да виде ни бенефит од онога што им можемо понудити.

* ГЛАС: Студенти су у прилици да све оно што их учите на Академији сједине на сцени. Јесте ли задовољни њиховим радом ?

РАДОШЕВИЋ-МИТРОВИЋ: Студенти су свугдје исти, на почетку пружају отпор, а послије су задовољни с новим искуством и успјехом који сви заједно постигнемо. Оно што морам да нагласим је да ће оваквих пројеката бити све мање због наглог смањења чланова оркестра Академије умјетности и да би се свакако о томе сви заједно требало да се позабави, од Музичких школа, Министарства, Академије умјетности па до саме Филхармоније.

* ГЛАС: А како из перспективе диригента изгледа ова прича на сцени?

РАДОШЕВИЋ-МИРОВИЋ: Што се тиче самог извођења из перспективе диригента, тешко је објаснити комплексност тог посла у неколико реченица. Можемо рећи да је диригент метална конструкција на коју се ослањају сви вијци машине која публици пружа угођај и ново искуство.

Захвалност

* ГЛАС: Много је оних који су вам несебично помогли, изгледа да ентузијазам спасава ствар?

РАДОШЕВИЋ-МИТРОВИЋ: Овај пројекат не би био могућ без бивших студената Академије умјетности који већ годинама несебично помажу велике пројекте. Нажалост њихов ентузијазам мало ко препознаје и цијени.  Дјечије позориште РС нам је сваки пут изашло у сусрет када су костими и реквизити у питању. Колико је то вриједно за нас знају само они који су сами израђивали и плаћали те костиме.  Ипак ни тај посао не бисмо могли сами да изведемо без помоћи Драгане Пурковић-Мацан, која по ко зна који пут без накнаде помаже нашим пројектима. Игор Тешић је имао незахвалну улогу да режира оперу која се изводи на њемачком, без либрета и овом приликом му захваљујем што је прихватио тако озбиљан посао без скоро икаквих услова. Свакако захваљујем и професорици соло пјевања Дуњи Симић без чијег рада све ово не би било могуће.

Улоге

Сцену ће са искусним колегама Лазаром Радоје, Владом Данићем, Борјаном  Микавица и Аном Марковић-Малбаша  дијелити студенти  Ивона Шари, Милица Јеличић, Анета Макањић, Тијана Криваја, Милица Стијепић, Даница Андрић и Стефан Калајтџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.