Збирка Милке Колунџић промовисана у Бањалуци: “Камените приче” које милују душу

Збирка Милке Колунџић промовисана у Бањалуци: “Камените приче” које милују душу 22.05.2019 16:29 | Миланка Митрић

Бањалука - “Биле су незапослене домаћице. Никоме на памет падало није да на домаћинство са небројеним ектима обрадиве и обрађиване земље, регистровано као пољопривредно добро, пријави њих као раднице. Главе породица биле су једногласне - ми смо фамилија, неће мени жена/кћер/снаја бити радница.”

Овако почиње прича “Сирена”, ауторке Милке Колунџић, која је прошлогодишња побједница на конкурсу “Приче из комшилука”. Прича “Сирена” је дио збирке прича коју је Колунџићева представила у Бањалуци.

Промоција збирке “Камените приче” одржана је у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

О дјелу су, осим ауторке, говорили новинар Синиша Станић и издавач Борис Максимовић из издавачке куће “Имприматур”.

Њена побједничка прича се допала људима, због стила, због прегршти ријечи које су кориштене, а које су карактеристичне за подручје гдје је настала. Ријечи на сликовит начин пребацују читаоца у неко друго вријеме и другачији свијет.

- То су ријечи које милују душу читаоцима и буде чежњу за неким другим временима. Читајући приче, оне нас телепортују у Бенковац, као да тамо све видите, мирисе, укусе, камене предјеле - рекао је Станић.

Колунџићева је причала о процесу настанка и стварања збирке и прича које су инспирисане животом Далмације.

- Мој тата се бавио породичним стаблом, генеалогијом и у својим истраживањима дошао је до некаквог Јефте Мимића, који се прије седам кољена као ратник на коњу доселио у Далмацију. Сви ти подаци које је он прикупио у рату су изгубљени. Када смо дошлу у Бањалуку он и ја смо покушали по његовом сјећању што више тога да запишемо и тако су настале прве приче - рекла је Колунџићева.

Збирка “Камените приче” је састављена из 28 прича, о судбинама жена у Далмацији, забиљеженим цртицама из живота, које су карактеристичне због дијалеката и снажне изражајности и сликовитости.

- Тата је био дио оне генерације гдје су се у круг, стално, причале исте приче - ти му кажеш неко име прије четири кољена и он зна гдје је био, шта је радио, киме се оженио. Тако су записиване цртице о сваком од њих. Приче су касније настајале након поновних одлазака у “љуту”, камениту Далмацију - навела је Колунџићева.

Издавач Борис Максимовић објаснио је како га је сама побједничка прича заиста одушевила на прво читање.

- На конкурсу је било много прича које су ми се свидјеле, али ниједна није била баш као ова. Касније сам схватио да она није аутор само једне добре приче него да већ има материјал за цијелу књигу. Њене приче су максимално исклесане и избрушене, не треба ништа нити избацивати нити додавати, код Милке је свака ријеч на свом мјесту. Таква одговорност према писању је ријетка - казао је Максимовић.

Ријеч издавача

- Одушевљен сам што смо издали књигу која говори о Далмацији, на један лијеп, озбиљан и избрушен начин, те приче су тако зреле и поштено написане. О тим темама се данас и не прича. Прича се једном годишње, у августу и то је то. Дефинитивно, треба нам више оваквих књига - нагласио је Максимовић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица