Требињски студенти окупирали град: Поезија на улици позива заспале на буђење
Требиње - Помало неочекивано, али свакако симпатично, Требиње је освануло окићено поезијом.
На свим мјестима у центру града гдје се рекламирају бројни љетни концерти, изложбе и слично, осванули су стихови Јована Дучића, Владислава Петковића Диса и многих други. На обичном А4 формату папира, одштампани на кућном штампачу, "окупирали су град", а ако је судити по реакцијама Требињаца, овај потез је наишао на њихово одобравање.
И тако је почела потрага за мистериозним починиоцима овог "злочина". Иако је екипа "Гласа Српске" открила једног од њих, поштујући његову жељу, нећемо га представити, али ријеч је о младом момку, студенту "лијепих ријечи", заљубљенику у поезију и писану ријеч. И није једини. Друштво је, каже, било мало, али одабрано.
- Идеја се родила сасвим спонтано, а циљ је да се народу скрене пажња да постоји и поезија, да постоји нешто лијепо у овим смутним временима, да постоји патриотизам, да Дис, Шантић, Дучић нису мртви, да умјесто политичких плаката и концерата који промовишу кич и шунд мора бити мјеста и за великане српске књижевности. Поезија је маргинализована, затворена је у неке оквире, треба је извести на улицу да позове заспале на буђење, да покаже вриједност српског народа и ојача национални идентитет - казао је он.
Жељели су, како каже, да у студено друштво унесу сунца, поведу рат против клонулости и малодушности.
- Ово су урадили они који су гласници оних који од бола више не могу ни да говоре. Ово је поступак оних који хоће да изразе нови дух против свих окошталих конвенција у друштву и култури - истакао је овај студент.
Овај поетски заљубљеник рече нам да је почео од Дучићевог споменика у центру града.
- Ту сам залијепио на двије свјетиљке ове двије његове за цара Душана и "чувај се, мој роде, својих странпутица ..." и онда лагано по граду по бандерама и оним огласним таблама лијепио гдје се лијепе ови остали плакати - прича овај "поетски диверзант" и додаје да је све обавио у времену од три до четири часа ујутро.
- Јутрос сам уранио, пили смо кафу и посматрали Требињце и њихове реакције. Често људи застану, погледају, прочитају. А када сам видио да моја некадашња разредница застаје код сваког, прочита и насмије се, знао сам да смо на правом путу - срећан је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
