Преминула књижевница Весна Крмпотић: Угашен глас безвременог пјесништва

Преминула књижевница Весна Крмпотић: Угашен глас безвременог пјесништва 23.08.2018 13:01 | Миланка Митрић

Београд - Истакнута хрватска и југословенска књижевница и пјесникиња Весна Крмпотић преминула је у Београду у 87. години.

Рођена је 17. јуна 1932. године у Дубровнику. Осим у родном граду, школовала се у Београду, Сплиту, Загребу, Њу Делхију, Вашингтону и Акри. Дипломирала је психологију и енглески језик на Филозофском факултету у Загребу, а бенгалски језик на Филозофском факултету Универзитета у Њу Делхију. Почетком шездесетих година радила је као уредница у Литерарној редакцији Радио Загреба, затим као уредница у “Просвјети” и “Глобусу”, али и у културној редакцији београдског Радија. У току свог дугогодишњег књижевног рада иза себе је оставила обиман књижевни опус од 108 књига. Дјела која је стварала обухватала су поезију, прозу, есеје, романе, драме, приповијетке, антологије и преводе. Ауторка је највеће пјесничке збирке у свјетској књижевности “108 џ 108”. Наведена збирка садржи 11.664 пјесме. Својим вишедеценијским радом читаоцима је доносила безвремено пјесништво, прожето заљубљеношћу у индијску цивилизацију. На мотиве Индије утицало је и то што је Крмпотићева својевремено боравила у Индији, у периоду од 1962. до 1964. године. Њена бројна путовања укључивала су и Египат и Гану. Инспирација коју је црпила из посјета далеким културама била је видљива у њеним дјелима. Од 2004. године живјела је и радила као књижевница у Београду и Загребу.

Добитница је бројних награда и признања, међу којима се издвајају: “Иван Горан Ковачић” за роман “Брдо изнад облака”, годишња награда “Владимир Назор” (1975), те награда “Владимир Назор” за животно дјело (1999), признање “Тин Ујевић” (2013) за допринос хрватском пјесништву и за збирку пјесама “Жар птица”, те одликовање за заслуге у култури (2008). Године 2008. Друштво хрватских књижевника номиновало ју је за Нобелову награду за књижевност. Била је чланица Друштва хрватских књижевника и Хрватског друштва писаца. Међу првима је почела да преводи индијску књижевност у Хрватској.

Уредила је и саставила “Антологију индијских књижевности од најстаријих времена до 17. стољећа” и “Антологију старе египатске књижевности”. Преводила је дјела Ватшијана, Ерскина, Калдвела, Стајнбека, Тагореа и других.

Међу бројним збиркама пјесама и прозним дјелима издвајају се: “Пламен и свијећа” (1962), “Јама бића” (1965), “Хиљаду лотоса” (1971), “Час је, Озирисе” (1976), “Двоговор” (1981), “Орфелија” (1987), “Пламен неупаљене свијеће” (1987), “Брдо изнад облака” (1987), “Пир сунца и мјесеца (1989), “Твоја таквоћа” (1990), “То љубав иде према нама” (1993), “Тисућу лотоса” (1994), “Троочица с планете свјетлости” (1995), “Друга страна ничега” (2003), “108 џ 108” (2006) и “Међу најљепшима најљепше” (2006) - комплет од шест књига у којима су приче, басне, анегдоте и бајке.

Многоструки живот

Биће да живимо истодобно на много звијезда,

у много разних живота,

кад смо тако чудно изнемогли,

од чега за једнином,

а све нам животе веже танка нит.

И кад умиремо, умире нас много.

И ја која тврдом звијездом вечерњом слутим,

да само карика сам големог мог жића,

само једно своје чуло, димензија једна,

само миљунтина своје снаге

што свемиром троши се

и лута

ја осјећам,

да ни у овом часу нисам пресјекла нит

која ме веже с тврдом звијездом вечерњом,

и да нисам своја ни у часу кад сам то наслутила,

јер и сада ме шкропе нечије далеке мисли

неосјетно,

к'о поноћна роса.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица