Он је створио епску фантастику, а на данашњи дан је отишао у историју

Толкин је био професор на Оксфорду, а бавио се и историјом језика, језицима древних народа и њиховом митологијом, што је имало великог утицаја на његова дjела. Један је од ријетких писаца који су у оквиру свог дјела осмислили готово читаве језике.

Прво дјело му је био превод староенглеског епа "Беовулф", али је тек "Хобит", написан за Толкинову дјецу неколико година раније а објављен 1937, постао довољно популаран да је издавач затражио наставак.

Тај наставак био је "Господар Прстенова", писан са прекидима од 1937. до 1949. Објављиван је као трилогија од 1954. до 1956. и продат у преко 150 милиона примерака.

Кроз године писања, Толкину је велику подршку пружао најбољи пријатељ Клајв Стејплс Луис, писац и аутор серијала "Љетописи Нарније", који га је и номиновао за Нобелову награду за књижевност 1961. године.

За живота је објавио још неколико дјела за дјецу, попут "Ковача из Великог Вутона" и "Фармера Гила од Бута", као и више дјела из области литерарне теорије.

Приче о древној историји Средње земље којима се стално враћао али су их издавачи константно одбијали није успио да објави.

Оне су се појавиле тек 1977, четири године послије Толкинове смрти, као "Силмарилион". Њега је уредио Толкинов син Кристофер уз помоћ писца Гаја Гевријела Кеја.

Сијенке прича о епском и на пропаст осуђеном рату Вилењака и Људи против Великог Непријатеља су се могле назрети и у "Хобиту" и у "Господару прстенова". "Силмарилион" је добио награду за најбољу књигу фантастике 1978. године.

Кристофер Толкин је наставио да објављује недовршене приче свог оца.

Најприје су се појавиле "Недовршене приче о Нуменору и Средњој земљи" 1980, да би у периоду од 1983. до 1996. у 12 томова објавио "History of Middle-earth ", у којима је сакупио све радне нацрте и приче које нису ушле у објављене романе.

Послије 2000. издата су "Дјеца Хуринова", проширење једне од прича из "Силмарилиона", старонемачки мит "Legend of Sduard and Gudryn ", артуријански "Fall of Arthur ", "Story of Cullervo " на основу финске поеме из 19 вијека, и раније ове године "beren and Luthien ", такође прича из "Силмарилиона" о љубави која побjеђује смрт.

Имена Берен и Лутјена су уклесана и на надгробном споменику Толкина и његове жене Едит, која је била инспирација за лик најљепше виле. ;

На основу "Господара Прстенова" и "Хобита" су снимљене и филмске блокбастер трилогије у режији Питера Џексона. "Господар Прстенова" је награђен бројним Оскарима.

Случајношћу или не, година Толкинове смрти, 1973, представља број Великих Прстенова говорен уназад.

Џ. Р. Р. Толкин је рођен 3. јануара у Блумфонтејну, у данашњој Јужној Африци.

Учествовао је у бици на Соми у Првом свјетском рату, али је убрзо због лошег здравља склоњен са фронта и распоређен на дужности у Енглеској, када је и почео да пише. Највећи дио живота је био професор на Оксфорду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.