На данашњи дан прије 33 године преминуо пјесник дјетињства, љубави и маштарија
Бањалука - Добри зналци Антићеве поезије рећи ће да његови најљепши стихови припадају дјетињству, првој, раној љубави. То је значајна вриједност у књижевности нашег времена.
Створио је јединствен пјеснички циклус назван “Плави чуперак”, који је само у нашој земљи доживио више десетина издања. Од двадесет једне блиставе пјесме у овој збирци, двадесет их је посвећено првој љубави, која је дошла до спознаје о себи.
Писало је ово у једном тексту, далеке 1986. године, непосредно након смрти славног Мирослава - Мике Антића, једног од најдражих, највољенијих и најчитанијих пјесника српске књижевности.
Најљепше стихове пјевао је у славу чудесног свијета дјетињства, маштарија, али и о свом родном мјесту Мокрину и о Војводини.
- О тој Војводини, равници-матери својој, о соли, о хљебу и о вину, проговорио је пјесник снажно, надахнуто, страсно. О тој Војводини, на историјској вјетрометини, о борбама и страдањима, о народу робијашком и првомајском, о земљи, тенковима узораној, од крви изопијаној и партизанској - писало се о Антићу и његовој поезији тада.
Послије толико година, као што то бива, остао је да живи међу неким другим генерацијама, да буде инспирација за нове љубави и нова маштања, а његова поезија и данас живи, као што живи и “Бесмртна песма”.
“Упркос данима сивим, кад видиш неку комету да небо зарумени, упамти: то ја још увек шашав летим, и живим.”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
