Ljubiša Rajković Koželjac: Rat za srpski jezik još nije završen
Nije završen rat za srpski jezik i pravopis. Moj uzor je Vuk Karadžić, koji je na udaru u ovom vremenu, jer pojedini srpski pisci bacaju drvlje i kamenje na njega i proglasiše ga najvećim zlotvorom. Vuk je bio revolucionar, a ovo je vreme kontra evolucije. Srpsko jezičko blago je ugroženo kao što je ugrožen i srpski narod.
Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” doktor filoloških nauka i čuvar srpskog jezičkog blaga, autor 60 knjiga različitih žanrova, Ljubiša Rajković Koželjac iz Zaječara, koji u svojoj biografiji ima i “Vukovu nagradu”. Među djelima koja je objavio su zbirke zapisa lirskih narodnih pjesama, poetske zbirke, zatim zbirke poslovica, zagonetki...
- Ono što pripada usmenom narodnom blagu stari ljudi odnose sa sobom u grob. Sada su dunuli drugi vetrovi i pod uticajem Zapada zaboravljamo i potiskujemo tradicionalne vrednosti, u stihu, i u prozi. Mladi ne nastavljaju tu tradiciju usmene narodne kulture, jer je ovo vreme pismenosti, a i knjiga je u krizi, jer se sve manje čita. Pisci koji su se oslonili na usmenu narodnu tradiciju su najviše postigli. Kao primer možemo navesti Njegoša, Andrića, Popu. Ne treba da prekinemo tu nit narodne književnosti - kaže Rajković.
* GLAS: Vaša doktorska disertacija bila je “Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije”. Šta ste sve otkrili tragajući za srpskim narodnim pjesmama?
RAJKOVIĆ: Doktorirao sam kod profesora Vladimira Bovana na Filološkom fakultetu u Prištini. I u Crnoj Gori sam skupljao usmene narodne pesme. Veliko područje jugoistočne Srbije podrazumevalo je mnogo terenskog rada, a ja sam pre toga obišao svoj zavičaj, Timočku krajinu. Tragao sam za biserima usmene narodne književnosti gde sam pronašao reči koje su same po sebi poetske, a posebno su značajne te celokupne pesme. Jugoistočna Srbija je pre svega lirska oblast, za razliku od Hercegovine i Crne Gore gde preovladavaju epske pesme i gusle. Nenadmašna je vranjanska pesma. Prva verzija “Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije” je bila veoma obimna, pa sam morao da je skraćujem. Sve što radim je pre svega pokušaj da se odužim svom zavičaju, jer kao što kaže Ivo Andrić i neki arapski pisci, čovek je dužan zavičaju koji ga je iznedrio.
* GLAS: Pripremili ste i obiman “Rečnik timočkog govora”, kapitalno djelo sa recenzijom uglednog filologa Pavla Ivića. Kada će knjiga biti objavljena?
RAJKOVIĆ: Završavam knjigu, a iz Srpske akademije nauka i umetnosti me zovu, jer će oni biti izdavači. Uskoro će da ide u štampu, biće ogromna knjiga i veliko leksičko bogatstvo timočkog govora. Naravno, svi dijalekatski govori imaju svoje bogatstvo. Godinama sam radio na ovom rečniku.
* GLAS: U svojoj kućnoj biblioteci imate više od 25.000 knjiga i kažu da nema veće privatne biblioteke u Timočkoj krajini. Kojim piscima se uvijek rado vraćate i koje knjige kod Vas imaju posebno mjesto na policama?
RAJKOVIĆ: Pre svega, Vukov “Rječnik”. Na počasnom mestu se nalazi, i ako bih trebao da putujem na Mars i imao šansu da ponesem knjigu, to bi bio “Gorski vijenac”. Naravno, pored Biblije. Mnogo volim i romane “Na Drini ćuprija” i “Prokleta avlija”.
* GLAS: Četiri godine ste bili lektor za srpski jezik, istovremeno sa Danilom Kišom, u Bordou i Lilu. Kakva Vas sjećanja vežu za taj period dok ste predavali tamošnjim studentima?
RAJKOVIĆ: Dve godine sam bio lektor na Odseku za slavistiku Filološkog fakulteta u Bordou gde je bio čuveni profesor Žorž Lusijani koji je prevodio Andrića pre nego što je dobio Nobelovu nagradu. U tom periodu pomagao sam oko prevoda romana “Bakonja Fra Brne” Sime Matavulja. Takođe je bio i jedan profesor Žan, koga smo od milosti zvali Joca Srbin koji je mnogo voleo srpski narod i znao je srpski jezik da govori bolje od mene, jer ja imam timočki dijalekat. Poznavao sam Danila Kiša i njegovu suprugu Paskal Delpeš. Nju sam posle nekoliko godina sreo u Prištini i izgrdila me što sam ostario uz reči da me prepoznala samo po glasu. Sa Kišom, koga nikada nismo prežalili, dopisivao sam se često.
* GLAS: Donosili ste lično pozdrave iz Francuske Ivi Andriću od prevodioca njegovih djela na francuski jezik?
RAJKOVIĆ: Dopisivao sam se sa Andrićem. Imam dve knjige prepiske sa Ivom Andrićem gde su zabeleženi ti razgovori.
“Suza skamenjena”
* GLAS: Vaša nova knjiga “Suza skamenjena” nedavno je promovisana. Riječ je o zbirci epitafa?
RAJKOVIĆ: Zbirku sam posvetio nedavno preminulom sinu Draganu, koji je takođe bio pesnik. Knjiga sadrži epitafe sa mnogih timočkih grobalja, najviše sa područja između Knjaževca i Zaječara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
