Кораци у стих по Шантићевој стази поезије

Манифестација је званично отворена у уторак увече, када је у Владичанском двору представљена књиге "Сунце овог дана - писмо Андрићу" угледног и награђиваног књижевника Владимира Пиштала. О књизи су осим аутора, говорили епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, књижевник Драган Маријановић.

Пиштало није крио да му је велика част што отвара "Шантићеве вечери поезије" и напоменуо да су Шантићи били сусједи његовог прадједа. Подсјећа да је ову књигу писао пет година, а објављена је ове године, када се слави 125. годишњица Андрићевог рођења.

- Чини ми се да сам ову књигу писао цијели живот. То је разговор са Андрићем. Покушао сам да разумијем Андрића онако како је он покушао да разумије толике људе. Он је увијек настојао да види некога изнутра како види сам себе. Никад није хтио да примјењује своја мјерила на човјека. То је био један оргуљашки ум, а оргуље су цијели оркестар - каже Пиштало.

Додаје да ни у домаћој, ни у страној литератури не познаје писца који је толико разумијевао човјека.

- Живимо у времену које је обиљежено мањком емпатије. Мислим да је у Андрићевом дјелу основни мост могућност емпатије и могућност да човјек разумије човјека - сматра Пиштало.

Манифестација је званично почела прије промоције Пишталове књиге и обраћањем министра просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевића који је рекао да је велики пјесник задужио српску књижевност. Одржан је и помен на гробу Алексе Шантића на православном гробљу Бјелушине.

"Шантићеве вечери поезије" у организацији Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) "Просвјета" и СПКУД "Гусле" трајаће до 16. октобра, а биће одржано више програма у Мостару и у Невесињу.

Предсједник мостарске "Просвјете" Радивоје Круљ истакао је да је манифестација ове године заблистала као нова звијезда из топлине далеког и бољег, готово нестварног свијета.

- Шантић је опет ујединио људе и институције свих вјера и нација. Оно што најчешће називамо људскошћу, а заправо је ријеч о Божијој љубави, налаже нам да захвалимо свим прегаоцима који су радили и који раде на афирмацији Мостара кроз ову манифестацију, која ће за двије године славити стотину година постојања - рекао је Круљ.

Напоменуо је да су читаве генерације културних радника Мостара, вођене љубављу и поштовањем према Шантићу, оставиле су неизбрисиве трагове и учинили да "Шантићеве вечери поезије" буду најстарија пјесничка манифестација у региону, а можда и шире.

Пјесник

Алекса Шантић рођен је у Мостару 1868. у трговачкој породици. Готово цијели живот провео је у родном граду. Био је један од главних вођа културног покрета у Мостару и борбе против аустроугарске окупације. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Узор су му били књижевници Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, али највећи утицај на његово стварање имала је народна књижевност (народна лирска пјесма - севдалинка, балада, романса и народна епска пјесма).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.