Књижевник Рајко Петров Ного за “Глас Српске”: Из патње се пише, не из радости

Казао је ово књижевник Рајко Петров Ного за “Глас Српске”, добитник Велике награде “Иво Андрић” за најбољу књигу у 2018. години за књигу “Сонет и смрт”.

Књижевник примјећује све већи отклон од Андрића у српској култури, али је сигуран да је и Андрић могао то да наслути.

- Знао је он, а шта није знао, да може до тога доћи. У “Знаковима поред пута” имају и ове речи: “На теби и на твом делу настојаће да се искале иконокласти који нагонски желе да све оно што је усправно виде како изгледа кад је оборено, манијаци који воле да пијуну и приквасе управо уз туђе дело, поготову ако ужива неки глас, завидници који, не могући да порекну дело, журе да унизе и упрљају оног ко га је створио. Поштоваоци ће те бранити, али често и онако како не желиш и како не волиш”, цитирао је Рајко Петров Ного Иву Андрића, те додао да му је све то однекуда познато, као да му је још за живота са унутрашње стране коже исписано. 

Књига “Сонет и смрт” садржи, симболично, 33 сонета и сви су о смрти. Ту се налази и један дуг и врло луцидан поговор Јована Делића, а разлог за писање управо о смрти Ного је нашао у свом животу, искуству и патњи.

- Ја сам посебно поносан на то што сам писао себе. И што ту нисам могао оманути, а ја сам имао довољно патње у животу за тројицу писаца. Из патње се пише, не из радости. Радосни писци, то су можда само они писци који су аветиње - рекао је Ного.

За разлику од неких других награда, ова, како каже књижевник, има онај некадашњи значај једне књижевне награде.

- Ова награда по свој прилици има некадашњи значај. Без обзира, како год окренемо, у имену стоји Андрићево име, а затим и по величини оних који су ту награду добијали. Осим тога, она се не зове случајно “Велика награда Иво Андрић”, коју додјељује “Институт Иво Андрић” у Вишеграду - објаснио је Ного.

Ного се осврнуо и на тенденције отклона од свега што има призвук националног, те је рекао да годинама доживљавамо “мождани удар у култури”, а при томе не мисли само на анулирање Иве Андрића.

- Нападати Андрића - куда ћете више од тога, то је мождани удар у култури нашег народа. Нападају највећег и најбољег. Прије Иве Андрића су нападали Петра Петровића Његоша, и то на разне начине. Све који су националне величине покушавају да анулирају и срозају у блато - нагласио је Ного. 

Коментаришући све мањи утицај књижевника и књижевности на српску јавност, Ного је рекао да је Република Српска један свијетао примјер гдје она ипак нешто значи.

- Има крајева, а међу њима је и Република Српска, где књижевност још нешто значи и може да утиче, а има, наравно, и овај блазирани свет великих метропола где никад ништа није значило. Они су чак и свеца који је ходао, патријарха Павла, нападали као ратног хушкача. Куд ћете даље - закључио је Ного.

Награду за књигу “Сонет и смрт” додјељује “Андрићев институт” у Вишеграду, а биће уручена 27. јануара у Андрићграду.

Велика књижевна награда “Иво Андрић” установљена је 2015. године. Жири који додјељује награду дужан је да током цијеле календарске године прати издавачку дјелатност у Републици Српској и Србији и да објективно сагледа значај укупног књижевног стваралаштва аутора и појединачног романсијерског остварења у том периоду.

“Андрићев институт” у Андрићграду, на чијем челу је прослављени свјетски редитељ Емир Кустурица, јединствена је установа културе, науке и образовања, која својим радом обједињује настојања Србије и Републике Српске да у тим областима остваре значајне резултате.

Нова књига

Рајко Петров Ного неуморно пише и ускоро ће из штампе изаћи још једна његова књига.

- Већ сам написао нову књигу, и она ће ускоро изаћи ако Бог да. У њој говорим, управо, о можданом удару који сам доживио у априлу 1917. године, али, наравно, није само остало на томе. Постоји и мождани удар у култури, постоји мождани удар у политици, у много чему, у многим делатностима. Ми смо усред општег можданог удара - казао је Ного.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.