Књижевник Миленко Стојичић за “Глас Српске”: Сумрак писца, књиге и читаоца

Књижевник Миленко Стојичић за “Глас Српске”: Сумрак писца, књиге и читаоца 19.07.2018 14:34 | Миланка Митрић

Књижевник Миленко Стојичић је недавно објавио антологије посвећене Данилу Кишу, Иви Андрићу, те антологију ратних прича и антологију о Гаврилу Принципу. Тим поводом, разговарали смо с њим управо о његовим антологијама, о значају књижевних награда и стању књижевности данашњице.

ГЛАС: Објавили сте још једну антологију посвећену Данилу Кишу, “Приче о Данилу Кишу”. На који начин сте овај пут у своје дјело уткали Кишов лик?

СТОЈИЧИЋ: Ова форма антологије је мој опсесивни жанр, чији је поетички спецификум сажет у синтагми: писци, ликови других писаца! Међу њих двадесетак, ту су антологије о писцима: двије о Андрићу, двије о Кочићу, двије о Ћопићу и четири о Кишу. Ту су и тематске антологије, у којима су књига, библиотека, шах, Бањалука и Врбас у ствари литерарни ликови. Нова антологија о Кишу је омаж писцу, необична слика рецепције Кишовог корпуса, те литераризација лика и карактера. Педесетак приповједача у причама тематизују ауре око писца и његовог “љубичастог дјела”, а међу њима су: Твртко Куленовић, Мирко Ковач, Вида Огњеновић, Давид Албахари, Драган Великић, Михајло Пантић, Александар Гаталица, Мухарем Баздуљ и Радомир Митрић.

ГЛАС: ГЛАС: Каква је намјера или намјена Ваших антологија?

СТОЈИЧИЋ: Лијепо кажете - “намјера” и “намјена”! Читаоци очекују нешто ново и необично о Кишу и његовом дјелу: нову рецепцијску или другу ореолу, нови кључ тумачења и домишљања литераријума, “илустрацију” и асоцијацију - да се Кишово дјело није сасуло у мореновску естетичку “ерозију дјела” и да није залеђено у једном канону читања и тумачења. Антологијом “Андрић, кога има” сам настојао да писца ослободим из дневнополитичких “проклетих авлија” у које га затварају политичари - нечитачи. Прва антологија ратних прича РС - “Метакнуте приче” се бори против заборава. Ратни тематикуми “текстирани” су у временском луку од најдревнијих до савремених књижевних дјела. За разлику од хладне историје, лијепа књижевност је душевнија, има еластичније и дугорочније памћење, и памти човјека - ратника притиснутог страховима, надама, очекивањима, мисаоним рефлексима у зони смрти и ратовања.   

ГЛАС: Недостаје ли нам више таквих дјела?

СТОЈИЧИЋ: Наравно, ако претендујемо да будемо уређена “књижевна средина” која дише књижевним животом! Ми немамо ни једно ни друго! И чак се многи такмиче да књижевност и књигу маргинализују, како би прикрили своју вербалну, језичку празнину и муцавицу у свим сферама живота. ГЛАС: Мислите ли да су награде пут према читаоцима? Јесу ли терет или подстицај?

СТОЈИЧИЋ: Није моје да говорим о наградама и признањима! Да, и терет и подстицај. Награде само дошапну јавности да сте написали књигу са извјесним вриједносним покрићем! Награде не смију да сметају читаоцима да сами задобију своју изабрану књигу.

ГЛАС: Колико награде данас представљају оличење квалитета једног умјетника?

СТОЈИЧИЋ: Прије су - обезличење! Између Пиндара са ловоровим вијенцем и данашњег награђеног писца је небо и земља! Сапиенти сат! Паметном доста!

ГЛАС: Шта је највећи проблем данашњих читалаца?

СТОЈИЧИЋ: Има Павић синтагму - “борба за читаоца”! Од зоре књижевности, писци су се на различите начине “умиљавали” читаоцима и заводили их. Међутим, данас и овдје, превиђајући писце и књиге - превиђамо и читаоце! Библиотеке умјесто да “одгајају” читаоце, одбијају их!

О аутору

Миленко Стојичић (1956) је пјесник, приповједач, романсијер, критичар, есејиста и антологичар. Основну школу и Гимназију похађао је у Мркоњић Граду, а у Београду југословенску и свјетску књижевност. Запослен је на Радију РС. Објавио је педесетак књига различитих жанрова: роман,  приповијетка, пјесма, антологија (панорама) и књижевна критика (есеј). Заступљен је у неколико антологија савремене српске приповијетке. Награђиван је, а његова дјела су превођена на неколико језика: руски, француски, њемачки, мађарски, словеначки и естонски. Члан је Међународног ПЕН центра.  



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица