Књижевник Иван Токин за “Глас Српске”: Недостају нам поштени, храбри и бескомпромисни људи

Организатори су се потрудили да у пет дана трајања “владавина” књиге буде на што квалитетнијем нивоу и да се у овом јединственом концепту испоштује битан ланац аутор-издавач-дистрибутер-читаоци.

А оно што је најзанимљивије онима који се проналазе у свијету писане ријечи, биће испоштовани читаоци, велики и мали, који ће бити у прилици да купе своја омиљена издања по сајамским цијенама, да чују неке од најљепших стихова, упознају најпознатије блогере, малишани да се друже, пишу и читају са књижевницима. Велику пажњу привукао је и долазак београдског писца Ивана Токина, чија је трећа прозна књига “Пас” од свог појављивања у издању Издавачке куће “Арете” постала омиљена.

У низу готово дневничких записа Токин се обраћа компликованом унутарњем човјековом свијету, супротстављајући му искренију и једноставнију пасју перспективу лишену свега онога што спутава модерног човјека у жељи да се оствари као срећно и, прије свега, слободно биће. 

Токин ће се читаоцима у Бањалуци обратити 31. маја у 19 часова у црвеном салону Банског двора Културног центра, а у сусрет фестивалу за “Глас Српске” говорио је, наравно, о књизи “Пас”, инспирацији, значају књижевних фестивала.

На питање да ли је тешко бити умјетник у 21. вијеку или је то увијек једнако тешко, одговара да је њему добро.

- Не познајем много писаца. Знам како је мени. Мени је добро. Живим од писања. Вероватно имам среће. Што се тиче књижевности, мислим да је жива и здрава, као и увек. Могуће је да је само у овом тренутку то мање видљиво него у неким другим временима и међу другим људима - истиче Токин.

Аутор дјела међу којима су и “Најнормалнији човек на свету” и “Молекули” каже да нема осјећај да црпи инспирацију.

- Није ми се никада десило да немам инспирацију. Можда не пишем довољно да би дошло до тога. Пишем о ономе што видим, о чему мислим, што ме радује или боли, што ме занима или о ономе о чему ништа не знам. Забавно ми је да пишем о томе што не знам. Радознао сам па мислим да тешко може да ми се деси да јурим инспирацију - објашњава он.

Мисли да нам данас недостаје више писаца који су као Радоје Домановић шибали моралне наказе и сатира као средство политичке борбе.

- Мислим да нам највише недостају поштени, храбри и бескомпромисни људи, и у књижевности и уопште - нагласио је Токин.

Друштво у којем живимо, додаје, ми смо створили, тако да је све што се догађа одраз наше воље, или наше незаинтересованости, или већ нечег нашег.

- Видим да су уметност и култура маргинализовани, али не мислим да је та маргина мала. Ако антропологија каже да је култура дефинишуће обележје људског рода, онда ваљда то значи да без културе нема ни људи, па онда нема ни народа - наглашава књижевник.

Писање романа “Пас” за њега представља авантуру у којој се, како каже, одлично провео.

• Живео сам с тим псом, и он са мном, по тастатури, на екрану, у сновима, и свугде где смо један другог водили. Та књига одиграла је много улога у мом животу, неке су ми драге, неке не. Осим тога, мислим да представља први део трилогије. Допада ми се тај пас и највероватније ћу му се опет препустити - најавио је писац.

Значај књижевних фестивала

Највећи значај књижевних фестивала Токин види у његовању читалачке публике.

- Прилика да се сретну људи сличних интересовања, да проведу неко време једни с другима увек је добра прилика. Концепт “Императива” ми је занимљив јер укључује и поезију, радионице и књижевност за децу. Добро је и што књиге могу да се купе по нижим ценама него што је то уобичајено - сматра он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.