Гојко Божовић, књижевник за “Глас Српске”: Поезија - медиј у коме се говори мудро и полако

Данко Кузмановић
Гојко Божовић, књижевник за “Глас Српске”: Поезија - медиј у коме се говори мудро и полако

Београд - Књижевне награде у савременом контексту значе највише писцима и онима који истрајно прате њихове књиге. Оне су изгубиле некадашњи велики значај који су имале, али оно што награде, свакако, и даље могу је да бар на неки тренутак осветле књигу која је ту награду добила и рад писца који је заједно са књигом награђен.

Рекао је ово књижевник Гојко Божовић, који је добитник “Кочићевог пера” за зиму 2018. године, за дјело “Мапа”, те награде “Кочићева књига” за цјелокупно књижевно стваралаштво која ће му бити уручена данас.

Божовић је казао да су награде изгубиле некадашњи значај, али да и даље могу да допринесу афирмацији писца.

- Књижевне награде нису више гламурозне као што су некад биле, али верујем да и даље могу да учине да барем до неких читалаца носе глас и о једној песничкој књизи каква је песничка књига “Мапа” за коју сам недавно награђен - казао је Божовић.

На питање шта за њега значи награда са именом Петра Кочића, писац је рекао да осјећа једну врсту обавезе, али и задовољства.

- Петар Кочић је једно од највећих имена у историји српске књижевности и када добијете награду која носи његово име, онда осећате једну врсту додатне обавезе, али и задовољства што се барем на тренутак повезујете с  таквим писцем који је умео да пише органски, аутентично, говорећи о догађајима као да им је присуствовао, а ми их читамо као да се дешавају пред нашим очима. Та врста уверљивости Кочићевог приповедања праћена је истовремено, некад, приповедањем самог страха и очаја, а некад изразитим хумором - рекао је Божовић те додао да је Кочић од оних писаца који се није устезао да јавно говори, иако су га тада савјетовали да се не бави политиком јер се политиком могу бавити многи, а писањем на Кочићев начин може се бавити само он.

Данашња поезија, како каже Божовић, уопште није видљива у јавном простору.

- Данас је поезија, од свих књижевних жанрова, можда најмање видљива у јавном простору. Она је медиј у коме се говори стрпљиво, мудро и полако, а то је све у склопу духа времена у коме све мора да буде сензационално и гламурозно - рекао је он.

Божовић је казао да му прија чињеница да су у жирију била имена попут Миљенка Јерговића и Младена Весковића.

- Увек су награде пријатне писцима, и на неки начин те награде помажу да читаоци допру до њих. А дешава се да и читаоци желе да провере одлуку жирија, тако да је увек важно да то буду писци. Важно је и које име носи награда, али важно је и ко је додељује - истакао је Божовић.

Иако се бави скоро свим врстама књижевног стваралаштва, јавност га препознаје као пјесника.

- Поезија је моје трајно опредељење, али бавим се разним жанровима. На једној страни књижевном критиком, на другој есејистиком, а бавим се и издаваштвом које доживљавам књижевним радом у служби литератури. Не можете у једном жанру казати све, тако да се трудим да раширим дијапазон својих жанрова - закључио је Божовић.

О књизи “Мапа”

Награђена књига “Мапа”, како каже пјесник, пропитује суштину неких феномена данашњице.

- “Мапа” представља целину са две претходне песничке књиге које сам објавио, књигама “Оближња божанства” и “Елементи”. У те три песничке књиге ја сам настојао да испитам један процес који је можда и мање видљив у савременом тренутку. Врло често у свакодневном говору користимо изразе и формуле које су врло старе, али су често и промениле своје значење и удаљиле се од својих извора. Хтео сам такође да видим да ли ми данас обликујемо неке приче које ће надживети наше време или ми само трошимо супстанцу, то је једно од суштинских питања модерног времена. Да ли, дакле, паразитирамо на искуствима и знању наших претходника или стварамо неке нове вредности, објаснио је Божовић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана