Џон Стајнбек писање посветио земљи и малим људима
Бањалука - Испод моћних храстова, сјеновитих и суморних, цвјетала је вилина коса и ширила угодан мирис, а под маховином обраслим обалама водених токова висиле су читаве прегршти водене и златне папрати.
Било је ту онда и дивљих зумбула, сићушних лантана, крембелих, готово грешног изгледа, а они су били тако ријетки и чаробни да би се дијете, нашавши неки, осјећало изабраним и изузетним током читавог дана.
Овако је долину Салинас у Калифорнији описивао славни писац Џон Стајнбек у једном од најпознатијих романа “Источно од раја” (1952). Његова најславнија дјела била су инспирисана управо животом долине Салинас, гдје је рођен 27. фебруара 1902. године. Радња многих његових романа је та долина, али и пацифичка обала.
Давао је пажњу детаљима, танким нитима природе, свијету, људима, а највише и најрадије оним малим људима. Писао је о побуни, о бјежању, о борби са тешком чамотињом живота, немаштином и очајањем. Рано је схватио важност земље за човјека и то је касније користио као окосницу у свом стваралаштву.
Стајнбек 1919. године одлази на Универзитет Станфорд, гдје је нередовно похађао наставу књижевности и креативног писања све до 1925. године. Исте године је прекинуо студије. Током неколико наредних година зарађивао је за живот као радник и новинар у Њујорку, а потом као чувар имања на језеру Тахо, све вријеме радећи на свом првом роману “Златни пехар” (1929). Након женидбе и селидбе, објавио је два калифорнијска романа “Рајски пашњаци” (1932) и “Земљи и небу” (1933), а истовремено се посветио писању кратких прича које су касније сабране у књизи “Дуга долина” (1938).
Ширу популарност и финансијску сигурност добија након објављивања збирке прича “Кварт Тортиља” (1932).
Стајнбек је непрестано експериментисао током своје књижевне каријере и правио различите заокрете. Водећи се тим, у центру његова три романа из позних тридесетих година двадесетог вијека “Неизвјесна битка” (1936), “О мишевима и људима” (1937), те “Плодови гњева” (1939) је калифорнијска радничка класа.
Занимљиво је да је први нацрт дјела “О мишевима и људима” појео пишчев пас Макс. У том кратком роману, на основу властитог искуства трагања за послом током Велике депресије у Америци, Стајнбек пише о двојици незапослених надничара који путују у потрази за послом.
У рату је свој допринос дао написавши “Бомбе су бачене” (1942) и контроверзну новелу-драму “Мјесец је зашао” (1942).
Умро је у Њујорку 1968. године, само шест година након што је добио Занимљивости
Када је писао књигу “Источно од раја”, постоји податак да је писац искористио чак триста оловака да би завршио рукопис.
Био је познат по томe да је користио дневно и по 60 графитних оловака и најрадије се служио њима, више него мастилом или писаћом машином.
Роман “О мишевима и људима” често је критикован због вулгарности и увредљивости, и налази се на листи најоспораванијих књига 21. вијека Америчке библиотекарске асоцијације.
Нобелову награду за књижевност (1962).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
