Андрићеви есеји у новом свјетлу

Делић, професор београдског Филолошког факултета, истакао је да је ова годишњица рођења великана књижевности и нобеловца прилика да се сагледа и његов однос према Првом свјетском рату.

- Гледано данас са ове дистанце на Андрићево дело, ми немамо бољих есеја у српској књижевности нити ће их ускоро бити од она два које је он написао, а то су "Његош као трагичан јунак косовске мисли" и "Разговор са Гојом", као и есеј "Мостови" који је темељ његове идеје о мостовима и  неких његових чувених романа - рекао је Делић.

Додао је да су Андрићеви романи својом разноврсношћу достигли висок ниво који писци послије њега тешко могу да достигну. 

- Нико није написао више добрих приповедака као Андрић. Са које год стране да приђете Андрићу, очигледно је да је реч о вансеријском дару, писцу и енергији. Посебно је значајан његов однос према језику и према свом народу - казао је Делић.

Истакао је да је Први свјетски рат јако  утицао на формирање Андрића као писца и од једног ангажованог човјека настала је доста повучена личност.

Делић је напоменуо да је Андрић у Другом свјетском рату дијелио судбину свога народа, што се и види у његовим романима, а прије свега у "Госпођици".

Андрићево дјело се може подијелити, како по временским интервалима, тако и по дјелима, односно тематици књижевног опуса. Најједноставнија подјела била би на пјеснички младалачки период, затим приповједачки период у ком су настале његове најпознатије приповијетке, затим на вријеме пред и вријеме Другог свјетског рата у ком настају његови романи ("На Дрини ћуприја", "Госпођица", "Травничка хроника") и есејистички радови настали послије Другог свјетског рата. Ова груба подјела карактерише Андрића, мада испреплетеност његовог цјелокупног дјела не потврђује ову подјелу.

Ова трибина увод је у 45. књижевне сусрете на Козари, чији је овогодишњи лауреат Милован Данојлић. Централни дио манифестације и Поетски час, уз учешће бројних пјесника, заказан је за 16. септембар на Мраковици.

Лирика

Иво Андрић је у књижевност ушао са поезијом; прве пјесме објавио је као сарајевски гимназијалац у "Босанској вили" 1911. године. Пјесме у стиховима и у прози наредних година објављивао је и у другим часописима ("Вихор", "Савременик", "Књижевни југ", "Југословенска жена").

Милош Црњански у критици његове књиге "Екс Понто" у часопису "Књижевни југ" 1919. године повезује Андрића са Пушкином, Пандуровићем, Крањчевићем, Дучићем и Ћипиком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.