Вестерн - добар, лош, зао... и неуништив

Жанр, који је често ваљан у катран и перје, и проглашаван мртвим, умио је да се уздигне из пепела и поново заинтересује публику.

Шешери су прашњави, фармерке излизане и поцјепане, али каубојци остају каубојци. И премда се златно доба вестерна чини далеко, силуета самотног и осветољубивог коњаника и даље повремено посјећује биоскопе.

Посљедњи у низу је "The Salvation", Данца Кристијана Левринга који је представљен на овогодишњем Канском фестивалу. Ријеч је о омажу Серђу Леонеу, митском редитељу епопеја "Било једном на Дивљем западу" и "Добар, лош, зао".

Акција " The Salvation " одвија се на западу Америке, крајем 19. вијека, а главни јунак је дански имигрант и фармер (Мадс Микелсен) који се свети банди отпадника који су му убили породицу. Класични сценарио на тему досељеника, са модерном реализацијом.

Данас ни један редитељ, а ни глумац не посвећује каријеру вестерну, па ипак како објаснити дуговјечност овог жанра који чини се поново постаје популаран посљедњих година?

Иако дубоко укоријењен у историју САД, и најчешће смјештен између Мисисипија и пустиња Аризоне, вестерн су присвојили, врло често веома успјешно, редитељи из цијелог свијета. Холивудска студија, неприкосновени мајстори жанра, брзо су престали да се подсмијавају Италијану Серђу Леонеу и његовим "спагети вестернима", који су постали култни крајем 1960-их и послужили као узор, мада далеко дискретније, и француским (багети вестерн), њемачким (сауеркраут вестерн) и шпанским каубојцима.

Азијски редитељи су се, такође, опробали у овом жанру и то са запаженим успјехом. Године 2008, редитељ Ким Џи-ву је своју љубав према вестерну и Леонеу показао филмом "Добар, лош, уврнут" (The Good the Bad, the Weired) који је био веома популаран у Јужној Кореји (седам милиона гледалаца).

Неколико адаптација класичних вестерна снимљено је прошле године у овој земљи, Јапану и Вијетнаму који су забиљежили значајан успјех у домаћим бисокопима, мада не и у свијету.

Вестерн је дуго био предмет подсмијеха због скромних, готово једноличних сценарија. На филму или телевизији, каубојци су прије свега били замишљени као породична забава. Њихови заплети су били једноставни (напад поштанских кочија, освета, странац у граду...), а њихови јунаци махом црно-бијели.

У новије вријеме, вестерн прича је постала сложенија, а протагонисти слојевитији.

Посебно мјесто у модерном вестерну свакако има редитељ Клинт Иствуд са остварењима као што су "Одметник Џози Велс" (1976), "Бљедолики јахач" (1984) и чувени "Непомирљиви" (1992).

У скорије вријеме, вриједи напоменути двије адаптације класика. Прва је "Воз у 3:10 за Јуму" Џејмса Менголда из 2007. са Раселом Кроуом и Кристијаном Бејлом која се бави двема новим темама у животу усамљених коњаника: политиком, са критиком утицаја лобиста на судство, и психологијом, кроз конфронтацију оца и сина.

Друга је остварење "Човјек звани храброст" Џеола и Итана Коена. Заснован на роману који је први пут екранизован 1968, филм говори о тинејџерки којој у осветничком походу у Небраски 1872. помаже остарјели шериф алкохоличар (Џеф Бриџис).

Аматери револверашких двобоја и крвавих обрачуна могу да рачунају и на Квентина Тарантина. Одличан познавалац спагети вестерна, чије је мотиве често користио у својим филмовима, холивудски редитељ се 2012. опробао у овом жанру са црнохуморним остварењем "ђангова освета", које је награђено са два Оскара и два Златна глобуса. За 2015. припрема још један вестерн "The Hateful Eight".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.