Како је Мерион постао каубојски војвода

Срна
Како је Мерион постао каубојски војвода

Бијељина - Велики "каубој" и један од најпознатијих холивудских глумаца Џон Вејн умро је на данашњи дан, 11. јуна 1979. године.

Вејна није убила индијанска стријела нити је погинуо у једном од безбројних двобоја у својим филмовима о каубојима, већ је, како се вјерује, умро од посљедица зрачења, задобијених још педесетих година током снимања филма.


Вејн, рођен као Мерион Мичел Морисон, добио је славно име тек након што је стао пред камере.

Каријеру је почео двадесетих година прошлог вијека у студију "Фокс" као реквизитер, да би ускоро почео да глуми у нискобуџетним филмовима.

Захваљујући пријатељству са режисером Џоном Фордом, једним од највећих аутора из "златног доба" Холивуда, добио је главну улогу у класичном вестерну из 1939. године "Поштанска кочија", што је представљало прекретницу у његовој каријери.

Вејн је добио "Оскара" за главну улогу у филму из 1969. године "Човјек звани храброст".

Почетак импресивне каријере Џона Вејна био необећавајући. Имао је чак два хонорарна посла. Устајао је у пола шест ујутру да би достављао новине, а након школе помагао у очевој апотеци разносећи лијекове купцима. Зарађивао је за своју одјећу и за школу.

Надимак "Војвода" /Дјук/ добио је по свом псу, који га је свуда пратио. Када би ишао у школу пас би га чекао код ватрогасаца, који су знали да је име дјечаковог пса Војвода, па су и Вејна прозвали - Велики Војвода.

Вејн је желио да буде играч америчког фудбала и био је у првом тиму средње школе "Глендејл Хај", која се пласирала у државно финале, па је успио да добије стипендију за студирање права на Универзитету Јужне Калифорније.

Уз помоћ глумца Тома Микса, тадашње велике звијезде вестерна, запослио се као сценски радник у филмском студију "Фокс".

Због лоше материјалне ситуације, једва је оженио највећу љубав Џозефину Алисију Сајз, кћерку Џоза Сајза, успјешног бизнисмена и панамског конзула у Лос Анђелесу.

Вејн је био солидан играч америчког фудбала, али новац који је зарађивао није био довољан да издржава породицу. Због тога је зарађивао продајући сопствену крв, и то толико често да су му у болници забранили да долази.

Зарађивао је само 35 долара седмично, што му је једва покривало животне трошкове, али је радио дупло, па би некада добио и 130 долара за једну седмицу.

Чак ни Форд, којег многи сматрају једним од највећих филмских редитеља свих времена, није препознао Вејнов глумачки потенцијал. Напротив, често га је малтретирао.

Али, ускоро добија главну улогу у филму "Биг трејл", који је са буџетом од два милиона долара требало да буде најспектакуларнији вестерн тога доба.

Режисер Рајол мучио се са избором главног глумца. У то доба се појавио звучни филм, а многе звијезде нијемог филма нису могле да се привикну на нови медиј.

Волш је тада примијетио младог сценског радника који је са лакоћом носио два тешка стола и учинио му се идеалним за улогу.

На пробном снимању није се прославио, али је пред камерама остављао упечатљив утисак, па су му дали улогу, уз плату од 75 долара недјељно. Проблем је био само у његовом имену.

Продуценти су сматрали да оно није довољно гламурозно, те су га, по јунаку америчке револуције Меду Ентонију Вејну, преименовали - у Џона Вејна.

Глумац се томе није противио, јер му је, како је често објашњавао, након родног имена Мерион - свако име било добро.

Вејн је снимио низ култних вестерна, међу којима су - "Ринго Кид", "Црвена ријека", "Тврђава Апача", "Носила је жуту траку", "Рио Гранде", "Човјек који је убио Либерта Валанса" и "Ел Дорадо".

Вејн је преминуо 11. јула 1979. године од рака желуца, а његова смрт изазвала је разне контроверзе и до данас је остала неразјашњена.

Наиме, многи сматрају да је Вејн умро од превелике дозе радијације којој је био изложен за вријеме снимања филма "Освајач" /Тхе Цонљуерор/, још 1955. године.

Од око 220 људи који су сачињавали екипу тог филма, њих 90 је добило рак, од чега је 46 преминуло. Нико са сигурношћу не може да тврди, али многи повезују све то са радиоактивном прашином, из оближњег тест-полигона у Невади.

Филм је био класичан холивудски блокбастер, а првобитно је главна улога понуђена Марлону Бранду, али ју је он одбио.

Медијски магнат Хауард Хјуз уложио је огроман новац у ово остварење, али је, по свему судећи, фатална грешка направљена при избору локације за снимање.

За сцене у затвореном простору кориштени су холивудски хангари, док је монголске степе и пустиње требало да "глуми" Сент Џорџ, град у Јути, само 220 километара удаљен од полигона "Јука флет".

Овај полигон је био само један од четири у оквиру великог Невада платоа. Иако су ове локације биле под надзором америчке Владе, само у току 1953. године ту је бачено 11 атомских бомби. То екипа филма није знала.

Глумци и комплетна екипа провели су 13 недјеља на тој локацији, а још већа грешка је направљена приликом одласка екипе са сета. Тада је пребогати Хјуз платио радницима да му испоруче 60 тона пијеска у Холивуд како би тамо накнадно импровизовао поједине сцене.

Многи очевици говорили су да је екипа филма била упозната о потенцијалној опасности и да је "Гајгеровим бројачем" свакодневно мјерена доза радиоактивности.

Чини се да то нико није схватао озбиљно пошто је прва нуклеарна бомба бачена само неких десетак година раније и нико није знао какви су дугорочни ефекти зрачења.

Како су године пролазиле све већи број чланова филмске екипе оболијевао је од малигних болести, међу њима и главне звијезде - Џон Вејн и Сузан Хејвард.

Иако су многи кривили Хауарда Хјуза, он никада није био тужен. Хјузови пријатељи кажу да је филм "Освајач" повучен на његово лично инсистирање и да га је он непрестано, готово опсесивно, гледао током посљедњих година свог живота.

Тако је живот окончао велики Џон Вејн, неустрашиви каубој са филмског платна, велики антикомуниста и глумац којег је "вољела камера".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана