Филмове за дјецу више нико не снима

Филмове за дјецу више нико не снима 28.02.2013 09:00 | A. Maџар, С. Тасић

Бањалука - Дио српске кинематографије посвећен филмовима за дјецу годинама је у незавидном положају, без обзира на то што је ова врста умјетности важан сегмент одрастања и образовања најмлађе публике. Српски редитељи ријетко се одлучују за снимање дјечијих филмова, а један од основних разлога за то је недостатак новца.

Редитељ филма за дјецу “Принц од папира” Марко Костић један је од оних стваралаца који његују српски дјечији филм.

“Принц од папира” је са успјехом приказан  деведесет интернационалних фестивала у свијету, на којима је освојио велики број награда.

Филм говори о сазријевању, односу младих према одраслима, али и о важности опредјељивања малих и великих према добру и злу.

- На Балкану дечији филм је сведен на минимум. Aли, што се тиче страних кинематографија, ситуација је различита. У српским биоскопима има доста дечијих филмова, од холивудских анимираних, до немачких, француских и нордијских филмова - рекао је Костић.

Истакао је да филмове за дјецу углавном снимају богатије државе, па их приказују у биоскопима мање развијених земаља.

- Не можемо рећи да дечијег филма на тржишту нема никако. Међутим, нема филмова на српском језику - казао је Костић.

Додао је да дјечији филмови морају бити забавнији, али првенствено поучни.

- То је веома значајно ако се друштво налази у кризи, па нема довољан ауторитет да би објаснило најмлађима како да пронађу рјешење за своје проблеме. Сигурно је да ће овај недостатак дечијих филмова на домаћем тржишту најмлађе одвојити од праћења домаћег филма - сматра Костић.

Казао је да је дјечији филм такође захвалан за представљање породичних односа, који често нису прецизно представљени ни у неким другим жанровима.

Снимање дјечијих филмова је сегмент филмске умјетности који у Републици Српској готово да и не постоји. Изузетак ове тврдње је умјетник из Приједора Зоран Радоњић. Он је академски сликар који је Aкадемију умјетности завршио 1999. године у класи професора Душана Тодоровића, а 2004. и магистарске студије код истог професора. Осим сликарства, бави се путописима, документарним серијалима, кратким филмовима и играним филмовима за дјецу.

Иза Радоњића стоје кратки филмови: “Тодор”, “Марија”, “Сам”, “Руке”, “Болесно мјесто”, “Козара која нестаје” и римејк “Сам”. Aутор је играних филмова за дјецу “Тајна школског подрума”, “Дубоко у шуми” и “Отмица”.

Филмове “Дубоко у шуми” и “Отмица” погледало је око 40.000 гледалаца, а у Београду и Новом Саду на “Кидс фесту” 2007. и 2008. године имали су одличан пријем код публике.

- Инспирација су ми били филмови “Орлови рано лете”, “Дружба Пере Квржице” и слични филмови, које сам радо гледао у дјетињству. Дјеца данас немају прилику да гледају такве филмове новијег датума - казао је Радоњић.

Додао је да је један од разлог што редитељи не снимају филмове за најмлађу публику и недостатак добрих сценарија.

“Машиница”

- Завршио сам получасовни филм “Машиница”, у продукцији куће “Лукс филм”, која је снимала и “Принца од папира”. Филм је премијерно приказан на београдском фестивалу “Кратки метар”, а на фестивалу “Први кадар” у Источном Сарајеву освојио је “Гран при”. Сљедећег мјесеца иде на фестивал у Уругвају. “Машиница” није за најмању децу, већ припада сродном, али још мање познатом жанру на овим просторима, породичној комедији - казао је Марко Костић.

 

 

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица