Емир Кустурица, у сусрет премијери филма На млијечном путу у Бањалуци, за Глас Српске: Све што вриједи издржаће отпор времена

Александра Маџар
Емир Кустурица, у сусрет премијери филма На млијечном путу у Бањалуци, за Глас Српске: Све што вриједи издржаће отпор времена

Свом филму "На млијечном путу" по много чему велики, професор Емир Кустурица дао је све што је могао. Оним најискренијим дијеловима себе који припадају умјетности и жртви која касније прераста у понос, три године, знање и искуство уткивао је у сваку сцену.

Уз све бајковите моменте, пружио је гледаоцима и посебан ужитак да гледају једну од најљепших холивудских глумица Монику Белучи у насловној улози. Послије многобројних пројекција широм свијета, у Бањалуци се са нестрпљењем очекује вечерашња премијера, заказана за 20.30 часова у мултиплексу "Палас" гдје ће се заједно са глумицом Слободом Мићаловић поклонити пред публиком. У сусрет премијери, цијењени Емир Кустурица за "Глас Српске" говорио је о највећим адутима његовог новог филма, непролазним дјелима, новом комаду који пише, Академији сценских умјетности у Андрићграду, али и о истрајности и борби српског народа.

* ГЛАС: Ваш филм "На млијечном путу" освојио је публику већ свјетском премијером у Венецији. Послије изузетних реакција на отварању ФЕСТ-а у Београду, у Вашој модерној бајци, на велику радост, уживаће и публика у Бањалуци. Осим објективних признања која сте добили за филм, шта је оно што сматрате његовим највећим адутом?

КУСТУРИЦА: Он вријеме и простор третира на један начин на који је филм то чинио седамдесетих. То значи да су сва реквизита филма као циркуса и филма као поуке укључена у пуном смислу те ријечи у напор да се кинематографија са једне стране данас одвија на нивоу Холивуда који спектакуларним захватима најчешће личи на видео-игрице, а са друге филм који постаје све више уточиште за ауторе који праве филмове саме себи и врло вриједне подухвате чине. Између та два опозита се створио простор у коме се ствара идеја да филм може да буде узбудљив, авантуристички чин, али и естетски у исто вријеме. То сам ја покушао да урадим овдје. Грчевито сам се борио три године да бих издржао и да би то уопште могло да се преведе на језик једне приче која може да привуче већи број гледалаца. Та моја велика мука нема директне аутобиографије, али симболично има. Мало се ко у филму жртвовао као ја, мало је ко трошио своје зарађене паре на властити филм, мало је ко и мало је ко, зато мислим да ће Бањалука у правом смислу те ријечи да одреагује на филм.

* ГЛАС: Посљедњом реченицом дјелимично сте и одговорили на сљедеће питање које сам жељела да Вам поставим. Живимо у времену када се умјетници боре са вјетрењачама и када су буџети за културу никад мањи, а Ви константно радите на новим пројектима. На који начин успијевате?

КУСТУРИЦА: То је мука коју човјек мора са једне стране да прихвати интелектуално, а са друге стране практично. Сад се повећао број начина на који филм може да се гледа и умјетност уопште, од малог телефона, кућног биоскопа до највећег платна, чему сам ја најближи. Међутим, све што вриједи ће издржати тај отпор времена, као никад до сад. На вагу ће се лако ставити оно што ваља и оно што не ваља. Надам се да ће седамдесете које су биле врхунац филма издржати. Сад постаје свеједно да ли је неко направио добар филм прије двадесет година јер је он доступан у свим формама. Он ће из прошлости да негира садашњост својом величином и снагом. Та идеја пролазности коју је поп-арт нудио нестала је са самом пролазношћу коју је и рекламирала, али када се сјетите Достојевског, па га пронађете у свим најзначајнијим филмовима који долазе из Кореје, Кине, или читаве Азије, онда видите да права вриједност доживљава реформу кроз другу форму. Хоћу да кажем, ко год је направио добар филм, не треба да се боји пролазности, желио сам да такав буде и овај филм.

* ГЛАС: Пишете и комад "Анселмо" који ће премијерно бити изведен ове године на Јесењем позоришном фестивалу на Мећавнику. Како сте најавили, ријеч је о епизоди из "Дон Кихота". Колико је за Вас позориште изазов, с обзиром на то да сте већину стваралачке енергије посветили филму?

КУСТУРИЦА: Већ сам радио екранизацију свог "Дома за вјешање", мени одговара тај језик, језик апстракције коме сам ја ближи, него тај чист документаристички поступак који филм тражи. Биће велики изазов да се у замраченом простору направи једна велика маштарија.

* ГЛАС: Докле сте стигли са припремама за отварање Академије сценских умјетности у Андрићграду?

КУСТУРИЦА: Академија коначно почиње да ради ове године. У јуну ће бити избори, врло брзо ћемо објавити конкурс, почињемо у октобру ове године.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да су студенти филмске режије у Москви затражили да једна од новооткривених планета добије име по Вама?

КУСТУРИЦА: То су добра дјеца.

* ГЛАС: Како гледате на данашњи положај Срба, Републике Српске и српског народа у преламању интереса великих свјетских сила? Можемо ли се изборити са тим? Је ли нам излаз на Истоку или Западу или и једно и друго?

КУСТУРИЦА: Морамо. Нема нема друге. Ми смо дефинисани давно и нама тај опстанак, кроз културно, политичко и дјеловање нашег јединства треба да буде допринос европској и свјетској цивилизацији. Ми ћемо стајати на свом путу, а тај пут је одређен не само нашом религијом, већ свим нашим цивилизацијским дометима које смо постигли кроз науку, спорт, умјетност. То што постоје различите стратегије, што постоје људи који желе да униште нашу културу као што је Бакир Изетбеговић, ми ћемо томе да се одупремо и да опстанемо као што смо то увијек чинили. Само што ће та цијена испостављена, уобичајено бити висока за нас у неком завршном рачуну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана