Браћа Теофиловићи и Мирослав Тадић приредили јединствено музичко искуство у Банском двору

Данко Кузмановић
Браћа Теофиловићи и Мирослав Тадић приредили јединствено музичко искуство у Банском двору

Бањалука - Браћа близанци, Ратко и Радиша Теофиловић, чија је музичка интерпретација заснована на извођењу свјетовне музике, али тако да подсјећа на сакралну, још једном су доказали у пуном Банском двору Културном центру да су аутентични чувари традиције.

Њихови невјероватни, посве комплементарни вокали и пјевање из душе, уз гитарско обогаћење Мирослава Тадића, приредили су право путовање музичким крајоликом Балканског полуострва, извлачећи из традиционалних пјесама ону најдубљу и највреднију древну емоцију која превазилази вијекове, моду и историју.

Ратко Теофиловић је поводом овог наступа проговорио о неким пјесмама које су се нашле на репертоару.

- Програм је био већином с издања “Видарица”. Међутим, након дужег низа концерата и пет година сарадње са Мирославом Тадићем, појавиле су се неке песме које смо обрадили и тако је публика чула и један број нових песама. Углавном су базиране на целој тој регији, односно направљена је динамика - рекао је Теофиловић.

Славни гитариста Мирослав Тадић је изворне пјесме и начин на који пјевају близанци оставио нетакнутима, али их је обгрлио и обогатио мајсторским аранжманима и импровизацијама.

- Цео живот свирам гитару, бавим се инструменталном музиком. Мени је вокал, глас, нешто што мени увек звони у глави док свирам. Покушавам да на гитари изнесем то што доноси људски глас. Наравно, имам велико задовољство да годинама свирам са браћом Теофиловићима, да се то некако стопи. Мој рад је увијек на синтези различитог материјала којим се ја бавим, дакле од класичне музике, традиционалне музике, џеза, импровизације и покушавам да нађем равнотежу која има аутентичност у томе да поштује традицију, а у исто време да је приказује на неки нови начин - казао је Тадић.

Након концерта Ратко Теофиловић је покушао да одговори на питање која је то нит која повезује музички израз у различитим земљама када је ријеч о традиционалној, духовној музици.

- Чули смо песме из Македоније, нешто са Косова, имали смо и једну песму из Босне и једну са приморја, тако да су сви љубитељи овакве музике сигурно нашли део себе у некој од ових песама. То највише зависи од начина свирања и интерпретације. Традиција је основа стварања свега када је у питању уметност. Ово даље што се дешава, то је само надградња. Ако пронађете емоцију у себи и уколико имате срце које пулсира с том песмом, донећете је на прави начин - објаснио је Теофиловић.

Исказао је и начин на који долазе до пјесама које су саставни дио њихове препознатљивости и сентимента.

- Немамо више времена да истражујемо по терену и упознајемо људе који су сачували песме. Увек се неко појави са песмом и каже нам да бисмо ми то дивно певали. Имамо и етномузиколошке записе које понекад прочитамо и песма на основу те поезије изађе из нас. То је процес који се одвија током дугог низа година - истакао је Теофиловић.

Поезија

Поезија је, како је нагласио Теофиловић, пресудни фактор при избору пјесама, као и репертоара.

- Приоритет нам је увијек поезија. Уколико нас та нека лирска тема дотакне, онда се и у нама пробуди то. Та мелодија која већ одстоји добија неки израз у трајању у зависности како смо је ми доживели. Ја бих можда рекао да је то чисто интуитивна ствар код нас двојице. То је оно што је најважније - закључио је Теофиловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана