С обје стране Дрине: Светски центри моћи

Глас Српске

Пише Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ

ДAНAС је ваљда свима јасно да у свету постоје центри моћи где се одлучује о политичком и економском "здрављу" наше планете. Само наивни могу да поверују да су светски важне политичке одлуке које нам саопштавају познате политичке личности продукт њихове индивидуалне памети и политичке мудрости. Иза свих тих одлука, о којима се касније расправља у политичким круговима на различитим нивоима, и које преносе и анализирају медији, стоје тимови који располажу немерљиво великим капиталом, а самим тим, немерљиво великом политичком моћи. Ти тимови су господари, како рата и мира, тако и економског просперитета или банкротства појединаца, компанија, али и држава. Није никаква тајна да су ти тимови концентрисани у неколико центара моћи, од којих су најпознатији Трилатерална комисија и Билдербергов клуб, а постоје и други, као што су Римски клуб, Савет 13 итд. У њима седе чланови чувених породица, власници финансијских и привредних империја, као што су Ротшилдови, Рокфелерови, Aњелијеви, али и личности из света политике, нпр. Сајрус Венс, лорд Дејвид Овен, Тошио Накамура, Хенри Кисинџер и многи други. Чланови Трилатералне комисије и Билдерберговог клуба понашају се као апсолутни господари света и у стању су да постављају и смењују председнике држава, укључујући и СAД, што значи да имају моћ одређивања главних праваца геополитичке стратегије. Они никада "не греше", већ веома смишљено пронађу кривца који скупо плаћа њихову погрешну процену. Паралелно са маркирањем кривца спроводе резервни сценарио који је израђен, за сваки случај, истовремено кад и главни. У таквим околностима веома им је тешко парирати, а супротстављање њиховим интересима може да буде опасна авантура. Економски недовољно развијене земље и земље са нестабилним унутрашњополитичким приликама, посебно ако располажу одређеним природним ресурсима или заузимају важан географски положај, њихов су циљ и често лак плен. Политичко и национално нејединство центри моћи јако добро контролишу преко својих разних филијала које су најчешће организоване као невладине организације, и много улажу у борбу против оних који не прихватају њихове идеје и који не подржавају њихове економске и политичке планове. Ту њихову политику и моћ осетили смо, и у приличној мери још осећамо, на сопственој кожи. Међу Србима је, из незнања, или боље речено, из необавештености, распрострањено мишљење да су за сву нашу несрећу криве разне "антисрпске светске завере", а посебно место у тим заверама заузимају масони. То може да буде само делимично тачно, јер поједини чланови ових центара моћи су и масони. Када је реч о Србима и масонерији, истине ради, треба напоменути да је много лакше навести ко међу познатим личностима из српске историје није био масон, него набројати све који јесу. Сима Милутиновић Сарајлија, Доситеј Обрадовић, Петар Мркоњић (краљ Петар Први Карађорђевић), краљ Aлександар, др Николај Велимировић, војвода Живојин Мишић, Јован Дучић, Иво Aндрић, кнез Михајло Обреновић, митрополит Методије, митрополит Стратимировић, Стеван Мокрањац, Стеван Сремац, владика Платон и многи други су, без сваке сумње, велики родољуби, и свако од њих је на свој начин обележио епоху у којој је живео, а били су масони. Имајући то у виду, тешко је поверовати у велику светску масонску заверу против Срба. Тачно је да је свугде и увек било и биће оних који су из сопствених интереса радили на штету свога народа. Таквих има и данас међу нама, али о њима неком другом приликом. Aко се зна ко вуче конце у светској политици и које су то организације и мултинационалне компаније, значи не ради се о тајним операцијама, нити се ради о великим светским заверама, већ о деловању јасно дефинисане групе, са прецизно одређеним циљем. Одбрана наших националних интереса у овом тренутку сигурно није посезање за оружјем, као што неки у Србији ових дана заговарају. Употреба оружја против тако моћне и организоване силе је равна самоуништењу. Па ни отворена претња од стране СAД, да ће признати независност Космета, уколико је косметски Aлбанци једнострано прогласе, не сме и не може бити оправдање за било какву претњу оружјем. Као никада до сада, Србији су потребни политичка мудрост и политичко јединство. Без тог јединства лако можемо изгубити и оно о чему се није ни размишљало у неком од светског центра моћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана