Запошљавање

Запошљавање
Маријана Миљић
17.12.2016 10:59

Привреда Српске показује благе знаке опоравка и то без испуњавања кључних захтјева пословне заједнице као што су смањење стопа пореза и доприноса, укидање сувишних фискалних и парафискалних намета и смањење сиве економије.

А обећања да ће њихови захтјеви бити испуњени било је на претек - од најава укидања непотребних намета, преко најава скраћивања процедура, подстицаја за развој производње, смањења јавне потрошње, до реформе образовања… Ништа се, међутим, у значајној мјери није десило.

И док надлежни сваке године своја обећања пребацују у ону идућу, послодавци препуштени сами себи ипак успијевају да повећавају број запослених. Да је тако показују и статистички подаци да је реални сектор за шест мјесеци ове године повећао број запослених за више од 7.000.

Ипак, иако су своју "армију" обогатили великим бројем радника, ситуација је и даље далеко од сјајне. А, да буде ако не сјајна, онда макар прилично добра, неопходна је конкретна помоћ власти, односно потребно је да са обећања пређу на дјела. И за такво нешто је крајње вријеме.

Додатни ударац приватном сектору представља и наставак запошљавања службеника. Јер за шест мјесеци ове године јавни сектор подијелио је 294 нове радне књижице и тиме додатно оптеретио привреду која их финансира. Статистика показује да су мјесечно у просјеку јавне институције, агенције, предузећа и фондови запошљавали око 60 радника.

Позитивно у свој причи је то што је запошљавање у јавном сектору ипак значајно смањено у односу на претходне године, када је ишло вртоглаво узлазном путањом, а радне књижице дијелиле се и шаком и капом. Ово запошљавање треба додатно умањити и свести на најмању могућу мјеру јер гломазан јавни сектор привреда не може довијека да носи на својим леђима.

Међутим, било какав помак о питању запошљавања у јавном сектору, па и благо смањење, бољи је од назадовања.

Једно је сигурно, а то је да је за јаче виталне снаге привреде и више него потребна помоћ власти. Јер без те интервенције неће моћи самостално да јачају.

И њиховом стрпљењу на крају ће доћи крај. А, скупи и гломазни јавни сектор не може да живи без реалног.

Колумне Коментар дана