Положај Срба у Мостару крајње незавидан

Глас Српске
Положај Срба у Мостару крајње незавидан

Проценат запослености службеника српске националности у органима јавне управе мањи је од процента српског становништва, који тренутно живи у Мостару, истакао Милан Јелић... Шантићев град не смије остати без српског народа, нагласио Никола Шпирић

ПРЕМA посљедњем попису становништва у БиХ из 1991. године, у Мостару је живјело 23.846 Срба и 12.768 Југословена, од којих су већина били Срби. Међутим, подаци УНХЦР-а из јуна 2007. године говоре да се у источни дио града вратило свега 3.869 Срба, а у западни дио Мостара само 4.124 становника српске националности. На поражавајуће слаб повратак Срба у град у долини Неретве пресудно је утицала чињеница да Срби не постоје у нормативно-правним актима и у Статуту града подијељеног на бошњачки и хрватски дио. Представника српског народа једва да има у структурама локалне власти. Мостарски Срби су, осим тога, и политички неорганизовани. Једино свјетло у мостарској тами представља Српска православна црква, око које се окупља српски живаљ, али забрињава чињеница да дванаест година након Дејтона, СПЦ није враћено више од 150 објеката... Оцјењујући да је положај Срба у Мостару "далеко од доброг", предсједник Републике Милан Јелић рекао је за "Глас Српске" да се обнова српске имовине одвија веома споро, а да је "евидентан и проблем слабе запослености повратника". - Према информацијама са терена, нема довољно координације кад је у питању обнова инфраструктуре и одржив повратак, па је велики број повратника доведен до руба егзистенције - истакао је предсједник Српске. Милан Јелић сматра да је потребна координисана акција извршне и законодавне власти на свим нивоима, како би биле створене претпоставке за одржив повратак Срба. Међутим, за побољшање статуса, према ријечима предсједника Републике, од пресудног су значаја улога и активност локалне заједнице, односно градске управе. - Истовремено, положај Срба условљен је и укупном ситуацијом у Мостару, због затегнутих односа Бошњака и Хрвата. Мислим да би веће присуство Срба у овом граду, као и у градској власти, релаксирајуће дјеловало и на тренутну ситуацију - истакао је предсједник Јелић. Први човјек Српске је додао да на повратак Срба у Мостар утиче и чињеница да је, тек недавно, у Градској управи симболично запослено 12 Срба и да није испоштована уставна одредба о конститутивности народа и запошљавању државних службеника по попису из 1991. године. - Градске власти морају да учине много више на запошљавању српских кадрова у локалној администрацији. За ово нису потребна додатна средства, већ одлучност и обавеза да буде испоштована одредба о конститутивности народа приликом запошљавања у органима управе. Проценат запослености службеника српске националности у органима јавне управе мањи је од процента српског становништва, који тренутно живи у Мостару - закључио је предсједник Републике. Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић оцијенио је за "Глас Српске" да је "недопустиво да се Србима у Мостару не враћа имовина, да их нема у извршној власти и да су, практично, народ који не постоји". - Мостар је подијељен 50:50:0 у свим сферама друштвеног живота. Срба нема ни у привредним, ни културним институцијама... То је неправда која мора да буде исправљена. Србима се мора обезбиједити достојанствен живот Мостару, мора им бити враћена имовина и пружена шанса да наставе да живе и раде кроз одржив повратак - рекао је Шпирић. Он је констатовао да "Срби не постоје у нормативно-правним актима и Статуту града подијељеног на бошњачки и хрватски дио и да је то био и главни разлог за њихову асимилацију". - Aсимилација је најтежа ствар која може да се деси једном народу са историјског, демографског и сигурносног аспекта. За сада, једина брана овом процесу у Мостару је Српска православна црква. Поставља се питање: хоће ли Европа дозволити да се у Мостару изврши процес асимилације? Изузев, ако нису схватили да је подјела Мостара на два дијела завршила са Србима, али онда о хуманости и демократији имају мало разлога да говоре - истакао је Шпирић. Предсједавајући Савјета министара је додао да је срамота што Српској цркви у Мостару није враћено више од 150 објеката, док су сви објекти Католичке цркве и Исламске вјерске заједнице враћени њиховим власницима. - Треба учинити све, од локалних, преко институција Федерације до институција на нивоу БиХ да се Српској православној цркви врати имовина. Тај процес треба да буде окончан што прије - навео је Никола Шпирић, упозоривши да "Шантићев град не смије остати без српског народа". Врло брзо ћемо, најавио је Шпирић, позвати најугледније особе из свих области друштвеног живота да се окупе у Мостару и да помогну обнову културних, образовних и вјерских институција. На тај начин дали бисмо до знања да Мостар није трајно изгубљен и да Срби полажу право на овај град, као и остали народи. Влада Српске је, у претходном периоду, издвојила 1,32 милиона марака за обнову порушене имовине Срба повратника у Мостар. Помоћ се, како су навели из републичког Министарства за избјеглице и расељена лица, састојала у додјели грађевинског материјала и стимулативних средстава за уградњу грађевинског материјала, изградњи кућа по систему "кључ у руке" и реализацији заједничких пројеката. Ово Министарство је са 20 хиљада марака помогло обнову важног духовног и културног центра српског народа у овом региону, православног манастира Житомислић. У јулу ове године представници Владе Српске су за обнову Друштвеног дома у повратничком насељу Бачевићи донирали 120 хиљада марака. М. РAДЕТИЋ ЦРКВA Милан Јелић је подвукао да би значајније присуство Српске православне цркве у Мостару допринијело масовнијем повратку Срба у овај град, који је кроз историју био центар српске духовности и културе у Херцеговини. - Охрабрује почетак обнове манастира Житомислић, као и припреме за обнову Саборне цркве у Мостару. Подржавамо и активности Српске цркве и владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија. Ови позитивни помаци дају наду да је масовнији повратак Срба у долину Неретве и те како могућ - истакао је предсједник Републике Српске. ЗAБЛУДЕ То што у кантоналној влади и влади Федерације БиХ има мало српских представника, грешка је и српске политике, која је посматрала повратак као издају, па су, како је нагласио Никола Шпирић, политичке заблуде дале погубне резултате. - Мислим да је данас сазрело вријеме да Србима буду обезбијеђена права као и свима другима, и то уз помоћ Бошњака и Хрвата, који виде да не могу умирити брод са два прамца - истакао је Шпирић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана