Фиреров штаб (20)

Глас Српске
Фиреров штаб (20)

Пред надирањем савезника распадао се и фиреров штаб. Напустио га је и Хајнрих Химлер, надајући се да ће спасити сопствену кожу уз помоћ веза Валтера Шеленберга, шефа шпијунаже у цивилном сектору.

Химлер - "верни Хајнрих" - како га је звао Хитлер, такође је 21. априла 1945. напустио Берлин. И док је Геринг са својим благом бежао на југ, Химлер се упутио према данској граници и то не случајно. Рачунао је да ће на томе сектору најлакше ступити у контакт са западним силама, и без икаквих фирерових овлашћења, успети да спасе своју кожу. Та његова одлука није била импровизација. "Далеководи" Шеленберг је, од августа 1944. године држао у својим рукама све нити обавештајне службе Трећег рајха. Преко својих бројних агената, нарочито запослених у неутралним земљама, био је добро упознат са свим што су савезници припремали и намеравали да предузму. Свестан да, као припадник нацистичке гарнитуре, нема чему да се нада, он је, у циљу спасавања сопствене коже, решио да преко својих агената ступи у контакт са лицима блиским разним функционерима западних савезника и да преко њих покуша конкретне преговоре. Да би у овој игри обезбедио и себе лично, одлучио је да у њу увуче и Химлера. Везе "животно осигурање" Први овакав директан контакт Шеленберг је остварио у лето 1944. године у Стокхолму и то са америчким дипломатом Хевингом. Том приликом он се интересовао о могућностима вођења преговора о сепаратном миру. Мада је ова веза убрзо била прекинута, Шеленберг је о њој обавестио Химлера. Кад је сазнао о чему се ради, овај се разбеснео, али се брзо и смирио. После неколико разговора са њим стекао је уверење да би им овакве везе могле добро послужити у данима који су наилазили. За њега је то било "право животно осигурање". Због тога је одобрио Шеленбергу чак и склапање конкретних аранжмана. Шеленберговом агенту из шестог одељења у Бечу, др Хотлу, пошло је за руком да почетком 1945. године ступи у контакт с америчким генералом Донованом који је, у то време, био на службеном путу у Берну. И овом приликом вођени су разговори о могућностима склапања сепаратног мира са западним савезницима и стварања савеза за борбу против СССР. Шеленбергов представник је чак предлагао да се за ту намену сачува Редулицева група армија и стави на располагање савезничким трупама. Иако је Хотл у неколико наврата путовао у Берн, одговор на Шеленбергове предлоге никад није стигао. У Швајцарској је један од Шеленбергових агената, др Лангбен, такође, крајем 1944. године ступио у везу са савезничким функционерима. Кад су Милер и Калтенберунер сазнали за ово; Шеленберг је био принуђен да одустане од даљих покушаја. Aли, идеје о контактима и преговорима са западним савезницима нису напуштале ни Шеленберга ни Химлера. Обојица су се, крајем 1944. и почетком 1945. године, упустили у опсежне нагодбе и у Швајцарској и у Шведској. Преговори са бившим предсједником Швајцарске конфедерације Жан Мари Мисијом донели су видне резултате. У хуманитарној жељи да из концентрационих логора спасе што већи број јеврејских затвореника Миси је, иако већ у годинама, пристао да се тајно састане с Химлером. Први састанак одржан је крајем 1944. а други 12. јануара 1945. у Висбадену. На овим састанцима договорено је да Химлер преда Швајцарцима сваке две недеље по хиљаду и две стотине Јевреја уз образложење "овлашћени да емигрирају". За узврат, међународна јеврејска удружења, а нарочито она из СAД била су дужна да им плате значајну суму, која ће бити депонована код Швајцарске банке. Очигледно, ово је била прва уцена за број оних који би могли овим путем да избегну свој трагични завршетак у гасним коморама нацистичких мучилишта. Већ почетком фебруара у Швајцарску је стигао први транспорт Јевреја из Рајха. A само неколико дана касније, међународна јеврејска удружења су на Мисијево име положила у Швајцарску банку суму од пет милиона швајцарских франака. Убрзо је светска штампа обелоданила ову трансакцију уз коментар да се у Швајцарској припрема терен за прикривање нацистичких злочинаца који би требало да изађу пред Међународни суд. Сазнавши за ово, Хитлер је цептећи од срџбе забранио свако даље изручивање заточеника. Aли, Миси је био упоран. Неколико пута је одлазио у Немачку, док на крају, априла 1945. није добио Химлерово обећање да заточеници у концентрационим логорима неће бити ни ликвидирани нити транспортовани, већ ће "нетакнути" бити предати савезничким трупама. Кораке, сличне Мисијевим, предузимали су и представник Светског јеврејског конгреса Хилел Шторх, председник међународног Црвеног крста др Карл Бурхарт и шведски гроф Фолке Бернадот. Тајни преговори Ови тајни преговори створили су уверење код Химлера да би склапањем неког међународног уговора могао одиграти главну улогу у спасавању Трећег рајха, а самим тим и сопствене главе. Због тога је, крајем фебруара 1945. године, ступио у лични контакт и са грофом Бернадотом, са којим се састао и почетком априла. На овом другом састанку Химлер је обећао и Бернадоту да заточеници концентрационих логора неће бити ни транспортовани нити ликвидирани. Бернадот му је саветовао да објави "да Хитлер услед тешке болести не може више да обавља своје дужности", а да власт у земљи као најмоћнији преузме он, да распусти нацистичку странку и почне преговоре са западним савезницима. Стрепећи да његова двострука игра према фиреру не буде откривена, и страхујући од казне која би га у том случају стигла, Химлер се још увек колебао да ли да у започетим преговорима о продаји јеврејских логораша крене даље. Aли, до априла 1945. године, он је већ био у немилости. Хитлер га је ретко примао и са њим само строго службено разговарао. Овакав фиреров став утицао је на Химлера. Он се, најзад, у овом критичном месецу, ослободио његове стеге и кренуо у даље планиране своје акције за преузимање власти у Рајху који је пред сломом. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана