S obje strane Drine: Kuda ide ovaj svet

Glas Srpske 29.08.2007 00:00

Piše Branimir Bata GRULOVIĆ

PLAN Martija Ahtisarija za rešavanje pitanja statusa Kosmeta postoji, ali neće biti korišćen kao osnov za novu rundu pregovora o statusu Kosmeta, tvrdi ruski posrednik za Kosmet Aleksandar Bocan Harčenko. Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države i dalje insistiraju na tome da je taj plan jedini pravi osnov za konačno rešavanje statusa južne srpske pokrajine. Paralelno sa ta dva, krajnje suprotstavljena stava, sve se glasnije čuju predlozi koji dolaze iz različitih instituta za politička istraživanja i od strane pojedinih političkih analitičara. Jedni tvrde da je podela Kosmeta moguća, drugi da je to nemoguće, treći da je nezavisnost jedina opcija, dok četvrti, oni hrabriji, tvrde da su novi nemiri i sukobi u južnoj srpskoj pokrajini neizbežni. Ono što lako upada u oči jeste da su svi saglasni u jednom - povratak na stanje pre 1999. godine nije moguć. Stav Vejna Merija, eksperta u Savetu za američku spoljnu politiku iz Vašingtona, da je Kosovo i Metohija za Srbiju izgubljeno, a stvaranje druge albanske države na Balkanu vodilo bi daljoj destabilizaciji i da je podela Kosmeta najbolje rešenje, na prvi pogled zvuči realistično. Međutim, Meri predlaže da veći deo Kosmeta pripadne Albancima, koji bi se pripojio Albaniji, a onaj drugi, manji deo, pripao bi Srbiji. Kad bi taj predlog podržale SAD, kosmetski Albanci bi ga sigurno prihvatili, što bi dovelo do početka stvaranja velike Albanije. Da se podsetimo, dok su trajali sukobi između albanskih separatista i makedonskih snaga bezbednosti, tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer izjavio je da je "albansko pitanje otvoreno". Tada je ustvrdio da u Evropi menjanje granica silom neće biti dopušteno, ali je time ostavio otvoren prostor za menjanje tih istih granica putem političkog pritiska. Nemačka je izgubila Drugi svetski rat, ali sada nesumnjivo, bar što se tiče Evrope, diktira mir. Predlog Joške Fišera za rešavanje pitanje Balkana koji je trebalo da uđe u dokument "Pakt za stabilnost", koji je usvojen u junu 1999, znači tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, a koji se odnosi na nerešena teritorijalna pitanja, kao i "stvaranja ostrva stabilnosti u regionu Balkana", nije našao mesto u završnom dokumentu. U tom dokumentu nerešena teritorijalna pitanja se uopšte ne pominju, već se sve svodi na prava pojedinca, odnosno na individualna prava i na prava nacionalnih manjina. Nakon ulaska NATO snaga na Kosmet 1999, nemački časopis "Međunarodna politika", koji ima veliki uticaj na nemačku vladu, u članku pod naslovom "Balkan na ispitu" naglašava da napaćeno evropski opredeljeno stanovništvo nije srpsko, već albansko. Autor teksta Viktor Majer dalje u tekstu kaže: "Na kraju krajeva Kosmetu se ne može osporiti nezavisnost ili nešto tome slično, po cenu razdvajanja od Mitrovice." Da li onda treba postaviti pitanje zašto je baš nemački diplomata glavni pregovarač ispred Evropske unije u novoj rundi pregovora oko statusa Kosmeta. Mislim da nije. Bilo da Kosmet dobije nezavisnost ili se njegova teritorija podeli, postavlja se pitanje zašto Evropa i SAD imaju razumevanje prema rešavanju albanskog nacionalnog pitanja, a kada su Srbi, pre decenije i po, otvoreno kazali da žele da žive u jednoj državi, proglašeni su za nedemokrate, divljake i ubice. I sada kada se u Republici Srpskoj pomene referendum o eventualnom otcepljenju od BiH, onda je to neprijateljski čin prema jednoj suverenoj i nezavisnoj državi, koja definitivno nije po volji nijednom od tri konstitutivna naroda. Po kojoj to političkoj logici na teritoriji Srbije može da se pravi još jedna albanska država, a u BiH, kao i onomad uoči krvavog raspada Jugoslavije, Srbima se oduzima ono elementarno, prirodno, pravo na samoopredeljenje. Politika grube sile, politika ucena, politika zastrašivanja i politika koja, nažalost, nema nikakve veze sa proklamovanim demokratskim principima o kojima nas zapad uporno pokušava da nauči, je na delu. Kuda ide ovaj svet?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.