Уздуж и попријеко: Made in USA

Глас Српске

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

СВAКОГA дана, у сваком погледу, све више напредујем у размишљањима колико ми се свиђа баш овакав, постојећи Устав БиХ. Јер је врло упадљива његова сличност са Уставом СAД, који се, поред оне фамозне боце вискија, нашао при руци када је у Дејтону "одрађиван" и Устав БиХ. Зато и кључне одредбе ова два устава личе ко брат брату. Јер, према Уставу СAД, "права која нису овим Уставом дата Сједињеним Државама, нити су ускраћена државама, остављена су свакој појединој држави или народу". Отуда и одредба Устава БиХ, по којој "све владине функције и овлашћења која нису овим Уставом изричито повјерена институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима". И то без обзира на то јесу ли ентитети исто што и државе. Јер, све и да су ти магловити "ентитети", на примјер, лимун, у Уставу БиХ би свеједно стајало да лимун има право на властиту законодавну, судску и извршну власт. Отуда и сва силна настојања да се цијеђењем уставних надлежности Српске направи БиХ јединствена, али киселкаста и бљутава БиХ лимунада. A шећера нема за све, већ само за учеснике реформских и сличних им процеса, који се одвијају према узречици "док те мамим, шећером те храним". Зато ми је жао што се и она боца вискија појавила у најгорем тренутку. Јер, да није, онда би се даљом разрадом америчког Устава дошло и до одредбе по којој "Набрајање у Уставу извјесних права се не смије тумачити тако да се оспоре или умање права која је народ задржао". Тако би се спријечила данашња тумачења по којима српски народ у Српској није задржао никаква права. Од химне и грба, па до права на самоопредјељење, које припада искључиво народима. A без обзира на то што се и Устав БиХ позива и на Међународни пакт о грађанским и политичким правима, чији први члан почиње реченицом: "Сви народи имају право на самоопредјељење". Можда је све то посљедица чињенице да су народи БиХ, бар неки од њих, у међувремену подређени категорији незнаних "пореских обвезника", на чије се интересе позива у свим реформама, а без обзира на то шта о тим реформама мисли прости, порески неинтересантан народ... A у погледу пореза и пореских обвезника, амерички Устав је, још љета Господњег 1787. , рекао сљедеће: "Не може се разрезивати никакав порез по глави, нити други какав непосредни порез, сем у сразмјери са пописом или списком становника"... Дочим, у Сарајеву, које би се најрадије вратило у још даљу прошлост, и даље истрајавају на тези да "још нису сазрели политички услови за попис становништва"... Пошто са таквима очигледно нећемо постати Aмерика, преостало је да се "откриће Aмерике" потражи у одредбама постојећег Устава БиХ. Да се озбиљно позабави одредбама које регулишу ко, како и када је могао извршити пренос надлежности са ентитета на институције БиХ, и да се при томе констатује сљедеће: "Да овакви преноси захтијевају посебан, истовремено и "писмен" и "писан" споразум, којим се овакав трансфер детаљно дефинише... Да овакви споразуми у досадашњој пракси уопште и не постоје, осим у случају одбрамбених реформи, спроведених од стране америчких експерата који нису ништа препустили случају... Да све ове промјене нису уредно "регистроване" у Уставу БиХ, слиједом чега на истима и даље стоји привремена, "пробна" таблица... Да сви ови пропусти збиља захтијевају ревизију свега што Устав БиХ није третирало "врховним законом земље" како то стоји у Уставу СAД... Осим ако се не прихвата шаховски принцип "такнуто-макнуто". A што води у "матну мрежу", коју већ одавно плету неки мајсторски кандидати, мајстори, велемајстори, велепосланици...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана