Sportska galaksija: Briselski smak Srba

Glas Srpske 24.08.2007 00:00

Piše Dobrivoje JANKOVIĆ

ZNAM jednog člana izvršne fudbalske vlasti sa beogradskih Terazija koji uvek, pa i u ovom slučaju briselskog smaka Srba, obavezno govori, a ostane živ... Daćemo im pet komada!, kliče taj pred neki atraktivan, u stvari pred svaki put. Kliče da ga svi čuju, a naročito predsednik fudbala Zvezdan Terzić. Po povratku, kao što je mnogi povratak, pa i ovaj popišanih u Briselu, isti patriota iz fudbalskog vrha očekuje se u standardnom društvu. Pada opklada šta će fud-funkcioneru biti prva reč kada se pojavi: Znao sam!, to su mu obavezno prve reči. Takav bi Brisel. Puče Havijer Klemente. Puče ne zato što je rđav čovek ili što je kao trener zaobišao toliki bogati fudbalski svet da mu ovde, svakoga dana od 365, izbroje po hiljadarku u evrima, nego puče kao vođa srpskih optimista bez pokrića. Ni prstom ni repom nije mrdnuo da prvo formira taktiku našeg tima, a potom još ne ume da uvede disciplinu u izvršavanju zadatih taktičkih zamisli. E, pa kada nema taktike, koju naš Klemente ne ljubi mnogo, onda ne čudi što je taktičko stanje u našem timu haotično i što ekipa deluje raspojasano. To što takvo stanje prikriva jedna dozlaboga odvratna igra po našem principu ti meni - ja tebi do besvesti, tačnije do gubitka lopte i gola u našoj mreži, posluži braniteljima časti naše fudbalske budžovanije sa Terazija da uvek i obavezno nađu odbranu i lek za bol fudbalskih fanova koje debelo uvredi reprezentacija. Predsednik Terzić, koji se otkako je uskočio u glavnu fotelju odlikovao brojnim potezima koji priliče čoveku modernih fudbalskih shvatanja, sada je, začudo, shodno optimizmu koji se u Srbiji najviše isplati, nastavio sa potpirivanjem nada lakovernih fanova. Ali samo lakovernih. Od optimističkih izjava ne samo da se ovde živi nego se može i uživati, pa zašto bi predsednik Terzić bio lud da ne kaže pred mrtvilo briselske ponoći posle meča: Idemo na Evropsko prvenstvo! On, da. Ide svakako. Idu i još neke naše samozvane evropske ličnosti koje se ubiše dokazujući kako poznaju Francuza Mišela. Takvi, dakle, idu na EP, ali da li će ići i grupa dosta dobrih fudbalskih igrača naše neizražajne i slabe reprezentacije. Odjebite vaš optimizam, mi hoćemo tim - što bi rekao narod moravskog čovečanstva. Opasno se naljutili naši fudbalski žurnalisti što su iz Brisela morali da jave da doček naše reprezentacije nije bio odgovarajući, da u tamošnjim medijima nije bilo slova o dolasku Srba, pa su otuda dodavali patriotski gas gurajući Klementeove optimiste do primitivne frazeologije. E, na njoj se ne može stvarati ni mač ni kolač, pa nije ni stvoren na stadionu Kralj Boduen. I tako, ljuti što su pogrešili u proceni belgijskih loptaša koji su umeli iz tri šanse dati tri gola i koji su negde umeli naći od svih naših boljeg Musu Dembelea, posle meča svoju rđavu procenu nadoknađivali su napadima na glavnog krivca Klementea, s kojim su se inače šegačili po ceo dan pre meča, pa ih on i ne tretira kao ozbiljne kritičare, te ispadoše i Nemanja Vidić i Mladen Krstajić nekorektni, jer biraju novinare. To se neće ponoviti u meču sa već pobeđenom Finskom na beogradskoj Marakani, jer Vidić i Krstajić neće igrati zbog kartona. Eto jada. Izgubili te izgubili, ali ko njih priprema da ne dobijaju kartone kao od šale, a to je važan deo pripreme za utakmicu. Niko ih ne priprema! Ne sme niko (ili ne ume) da im kaže ni a, a kamoli da utiče na njihovu nedisciplinu. Ništa to ne valja. Na koncu, izgubljeno je porazom u Briselu mnogo, ali ne sve. Ili, još ne sve. Ima još da se igra - teše nas jahači belih konja sa Terazija. Ima, tačno. Ali ne ovako, k'o Boga vas molim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.