Спортска галаксија: Бриселски смак Срба

Глас Српске 24.08.2007 00:00

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

ЗНAМ једног члана извршне фудбалске власти са београдских Теразија који увек, па и у овом случају бриселског смака Срба, обавезно говори, а остане жив... Даћемо им пет комада!, кличе тај пред неки атрактиван, у ствари пред сваки пут. Кличе да га сви чују, а нарочито председник фудбала Звездан Терзић. По повратку, као што је многи повратак, па и овај попишаних у Бриселу, исти патриота из фудбалског врха очекује се у стандардном друштву. Пада опклада шта ће фуд-функционеру бити прва реч када се појави: Знао сам!, то су му обавезно прве речи. Такав би Брисел. Пуче Хавијер Клементе. Пуче не зато што је рђав човек или што је као тренер заобишао толики богати фудбалски свет да му овде, свакога дана од 365, изброје по хиљадарку у еврима, него пуче као вођа српских оптимиста без покрића. Ни прстом ни репом није мрднуо да прво формира тактику нашег тима, а потом још не уме да уведе дисциплину у извршавању задатих тактичких замисли. Е, па када нема тактике, коју наш Клементе не љуби много, онда не чуди што је тактичко стање у нашем тиму хаотично и што екипа делује распојасано. То што такво стање прикрива једна дозлабога одвратна игра по нашем принципу ти мени - ја теби до бесвести, тачније до губитка лопте и гола у нашој мрежи, послужи бранитељима части наше фудбалске буџованије са Теразија да увек и обавезно нађу одбрану и лек за бол фудбалских фанова које дебело увреди репрезентација. Председник Терзић, који се откако је ускочио у главну фотељу одликовао бројним потезима који приличе човеку модерних фудбалских схватања, сада је, зачудо, сходно оптимизму који се у Србији највише исплати, наставио са потпиривањем нада лаковерних фанова. Aли само лаковерних. Од оптимистичких изјава не само да се овде живи него се може и уживати, па зашто би председник Терзић био луд да не каже пред мртвило бриселске поноћи после меча: Идемо на Европско првенство! Он, да. Иде свакако. Иду и још неке наше самозване европске личности које се убише доказујући како познају Француза Мишела. Такви, дакле, иду на ЕП, али да ли ће ићи и група доста добрих фудбалских играча наше неизражајне и слабе репрезентације. Одјебите ваш оптимизам, ми хоћемо тим - што би рекао народ моравског човечанства. Опасно се наљутили наши фудбалски журналисти што су из Брисела морали да јаве да дочек наше репрезентације није био одговарајући, да у тамошњим медијима није било слова о доласку Срба, па су отуда додавали патриотски гас гурајући Клементеове оптимисте до примитивне фразеологије. Е, на њој се не може стварати ни мач ни колач, па није ни створен на стадиону Краљ Бодуен. И тако, љути што су погрешили у процени белгијских лопташа који су умели из три шансе дати три гола и који су негде умели наћи од свих наших бољег Мусу Дембелеа, после меча своју рђаву процену надокнађивали су нападима на главног кривца Клементеа, с којим су се иначе шегачили по цео дан пре меча, па их он и не третира као озбиљне критичаре, те испадоше и Немања Видић и Младен Крстајић некоректни, јер бирају новинаре. То се неће поновити у мечу са већ побеђеном Финском на београдској Маракани, јер Видић и Крстајић неће играти због картона. Ето јада. Изгубили те изгубили, али ко њих припрема да не добијају картоне као од шале, а то је важан део припреме за утакмицу. Нико их не припрема! Не сме нико (или не уме) да им каже ни а, а камоли да утиче на њихову недисциплину. Ништа то не ваља. На концу, изгубљено је поразом у Бриселу много, али не све. Или, још не све. Има још да се игра - теше нас јахачи белих коња са Теразија. Има, тачно. Aли не овако, к'о Бога вас молим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.