Интервју "Гласа Српске": Дејан Савићевић, предсједник Ф

Глас Српске 09.07.2007 00:00

Таква лига могла би једино да побољша посјећеност на утакмицама и ништа више. Моје мишљење је да су ови простори непресушан извор фудбалских талената и да у њих треба улагати, рекао Савићевић

МЕЂУ многобројним познатим лицима која су била присутна на спектакуларној професионалној кик-бокс ревији "Раме уз раме" која је одржана на стадиону Фудбалског клуба Могрен у Будви свакако најпознатије је било оно некадашњег фудбалског велемајстора Дејана Савићевића. У друштву сина Владимира, садашњи предсједник Фудбалског савеза Црне Горе, помно је пратио сваку борбу, а нарочито ону за титулу првака свијета између Црногорца Ивана Стругара и Руса Олега Утењина. Скроман какав је увијек био, ни тренутка се није двоумио да ли да пристане на разговор за "Глас Српске". - Обожавам борилачке спортове, а нарочито кик-бокс. Редовно посматрам ревије оваквог типа, а нарочито мечеве Ивана Стругара. Овај спектакл у Будви је стварно био организован на врхунском нивоу, а видјели сте колико Црногорци воле Стругара и колико су га здушно бодрили на путу до још једне побједе - рекао је на почетку разговора предсједник Фудбалског савеза Црне Горе Дејан Савићевић. ? Црна Гора је већ више од годину дана самостална држава, а Ви се налазите на челу најпопуларнијег спорта. Како сте задовољни оним што је Фудбалски савез Црне Горе постигао за то вријеме? - Одмах по осамостаљену Црне Горе примљени смо у Европску и Свјетску фудбалску федерацију као пуноправни чланови што нам је био приоритетан задатак. Од ове сезоне наши тимови већ играју у европским клупским такмичењима, а репрезентација У-19 већ је почела да игра квалификационе мечеве. Сениорска селекција у дебију је савладала Мађарску са 2:1, а потом смо играли на Кирин купу. У Јужноафричкој Републици, која је домаћин наредног Свјетског првенства, 2010, биће 22. новембра ове године одржан жријеб квалификационих група и тамо ће се по први пут наћи и репрезентација Црне Горе. Када се све ово сабере морамо бити више него задовољни оним што смо постигли за годину дана. ? Осим фудбала, шта је данас преокупација у животу Дејана Савићевића? - Имам стварно пуно обавеза као челни човјек савеза тако да ми не остаје пуно слободног времена. Њега углавном проводим у друштву сина Владимира и кћерке Тамаре. ? Фудбал на просторима бивше Југославије посљедњих година не може се похвалити неким сјајним резултатима. Да ли можда имате рјешење да се та ситуација превазиђе? - Многи заговарају играње регионалне лиге, али је сигурно да би се за тако нешто врло тешко добила сагласност УЕФA. Таква лига могла би једино да побољша посјећеност на утакмицама и ништа више. Моје мишљење је да су ови простори непресушан извор фудбалских талената и да у њих треба улагати. То значи да све више времена треба посвећивати раду са млађим категоријама, али и истовремено осавремењивати фудбалску инфраструктуру, тренерски кадар. Мора се бити стрпљив у том раду и сигуран сам да ће резултати веома брзо доћи. ? У богатој фудбалској каријери одиграли сте много сјајних утакмица. Које су Вам остале у незаборавном сјећању? - Тешко се одлучити, али издвојио бих три. Прва је у полуфиналу Купа европских шампиона, када је Црвена звезда у Минхену савладала велики и моћни Бајерн са 2:1. Био сам тада млад и у пуној снази. Добио сам лопту на средини терена, вјешто сам се ослободио Колера и донио свом тиму велику побједу. Одиграо сам страшно добру утакмицу и Суперкупу Европе, када је Црвена звезда играла са Манчестер Јунајтедом. Изгубили смо 0:1, али сам одбрану Енглеза у неколико наврата доводио до лудила. Не могу да заборавим ни финале Лиге шампиона, када сам носио дрес Милана. Савладали смо Барселону са великих 4:0, а ја сам постигао гол искоса са више од 35 метара. Видио сам да је Зубизарета криво постављен и успио сам да га лобујем. ? Са Црвеном звездом сте се попели на кров Европе и свијета. Многи кажу да је ту генерацију осим квалитета красило и велико другарство. Да ли сте и данас у контакту са тадашњим саиграчима? - Истина је да смо били генерација која је и поред два велика успјеха, оног у Барију, а потом и у Токију, могла још далеко више. Познавали смо се "у душу", дисали као један и били велики пријатељи. Тако је и данас. Мада смо се расули по "бијелом свијету" готово свакодневно се чујем са Драганом Стојковићем Пиксијем, Владимиром Југовићем, Дарком Панчевом, Илијом Најдоским. У контакту сам и са осталим играчима из те сјајне генерације, а посебно ме обрадују разговори са Миодрагом Белодедићем. ?Да ли се сјећате утакмица са Борцем, које сте играли на Градском стадиону у Бањој Луци? - Остала ми је у сјећању утакмица када се Борац послије освајања Купа Југославије вратио у Прву савезну лигу Југославије. Моји саиграчи су били силно мотивисани да се Бањолучанима реванширају за више него болан пораз у финалу најмасовнијег такмичења. Међутим, није ишло глатко. Утакмица је завршена резултатом 0:0, а ми смо славили тек послије извођења познатих "Шајберових" пенала са 5:3. У Бањој Луци сам био и као селектор репрезентације Југославије 2001. године. Играли смо пријатељску утакмицу са Борцем, који је те године славио 75 година постојања и савладали домаћина са 5:1. Оба пута амбијент на Градском стадиону био је незабораван - рекао је на крају разговора предсједник Фудбалског савеза Црне Горе Дејан Савићевић. Д. ПAШAГИЋ НAСЉЕДНИК Иако има тек 17 година већ је изгледно да ће Савићевићев син Владимир кренути очевим стопама. - Нисам никада желио да га форсирам, али има све шансе да постане велики фудбалер. Већ игра за репрезентацију Црне Горе до 19 година, а иначе је играч Младости из Подгорице, која је члан Прве лиге Црне Горе - рекао је Дејан Савићевић. ЛИЧНA КAРТA Дејан Савићевић рођен је 15. септембра 1966. године у Титограду и каријеру је започео у ОФК Титограду. Потом је играо за Будућност, а 1989. године постао је члан Црвене звезде. Три године касније је прешао у Милан, гдје је остао све до 1998. Вратио се на Маракану, а 1999. је прешао у бечки Рапид, гдје је 2001. године завршио играчку каријеру. За репрезентацију Југославије од 1988. до 2000. године одиграо је 55 утакмица и постигао 29 голова. Од 2001. до 2003. године био је селектор репрезентације Југославије, а потом Србије и Црне Горе. Послије тога је постао предсједник Фудбалског савеза Црне Горе и ту функцију и данас обавља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.