Тапкање у мјесту

Тапкање у мјесту
Жељка Кокот
13.07.2016 23:59

Економска активност у БиХ од почетка године стагнира. Фирме у прва три мјесеца нису успјеле произвести више робе и пружити више услуга него у посљедња три мјесеца лани када је привредни раст кренуо силазном путањом.

Старе бољке на које привредници годинама указују узимају данак у виду бруто друштвеног производа који расте, али недовољно брзим темпом. Производња и услуге у првом кварталу мјерене новцем вриједјели су 6,513 милијарди КМ и били већи за 2,1 одсто у односу на исти период лани. Сваки раст је пожељан, али овај није ни близу оног који би земљу могао повући ка развоју и подизању животног стандарда. Због тога власти на свим нивоима морају брже и без оклијевања реализовати економске мјере из стратешких докумената које су годинама уназад углавном примјењиване у малом проценту и по правилу остављане за наредну годину.

Структура БДП-а открила је многе бољке домаће економије. Највећи раст од 11,8 одсто забиљежен је у сектору вађења руда и камена, који је оправдао очекивања. У стопу су га слиједили сектори пружања административних и услужних дјелатности, те пољопривреде, шумарства и риболова који су повећали вриједност производње за 9,1, односно 8,4 одсто. Пољопривреда као један од највећих ресурса наше економије морала би имати много већи раст и удио у БДП-у због чега се као први кораци намећу веће субвенционисање и боља заштита домаћег аграра од увозне конкуренције.

Електроенергетски је очекивано подбацио, а на смањење обима продукције за 4,52 одсто утицао је родни лист енергетских постројења због чијих честих искакања из система и ремонта је долазило до обустављања производње. Грађевински сектор који је некада вукао привреду никако не успијева да стане на ноге па је смањио учинак за 3,13 одсто. У овој области је кључна улога државе која у недостатку приватних мора да покрене инвестиције и велике пројекте. Доказ за то је изградња аутопута Бањалука - Добој која је најзаслужнија за резултат комплетног грађевинског сектора.

Највећи проблем, ипак, представља скроман раст најпотентнијег дијела привреде - прерађивачког сектора. Иако је остварен раст од 8,35 одсто то је недовољно за покретачку снагу развоја економије. Да би обични човјек осјетио бенефите прерађивачи морају стићи до двоцифрених стопа раста, али то неће моћи сами.

Високи фискални и огроман број бесмислених парафискалних намета, застарјела опрема, ниска продуктивност рада и неконкурентност у односу на стране фирме само су дио проблема са којима се суочавају наши прерађивачи који свакодневно вапе за било каквом врстом помоћи од оних који им свакодневно кроје капу. Ови други имају времена и новца за све осим за помоћ онима који стварају нову вриједност. Ако не вријеме не схвате да сат откуцава могло би бити касно за све нас.

Колумне Коментар дана