Студентска посла

Студентска посла
Драгана Орловић
17.04.2016 22:45

Најновији подаци "Евростудента", једног од најзначајнијих међународних истраживања о социјалним и економским условима студентске популације, показују да 58 одсто студената у БиХ живи са родитељима.

Више од половине је оних који желе себи и родитељима олакшати трошкове студија па обављају послове који немају никакве везе са оним што студирају. Ту је и огроман број незадовољних самим квалитетом наставе и то посебно када је у питању практични дио. Најновији подаци, али за БиХ ништа ново. Недостатак радних мјеста, лоша правна регулатива и готово никаква стимулација за запошљавање студената тек су дио проблема присутних већ годинама.

Праве муке младих настају тек када дипломирају.

Без квалитетне праксе и са факултетским дипломама које неријетко служе као груби подсјетник да су у нечему грдно погријешили, умјесто пречица до запослења, врте се укруг. Још ако су међу власницима диплома које одавно нису потребне послодавцима, за веома кратко вријеме постају беспомоћни. И не само то, већ бијесни и спремни отићи на крај свијета, само ако их тамо чека било какав солидно плаћен посао. Међутим, да би њихов и одлазак будућих генерација зауставили, или бар покушали спријечити, они који то могу чине мало или готово ништа.

Пасивност на већини високошколских установа, када је у питању креирање уписне политике, достигла је такав ниво да имамо осјећај да уписне квоте креирају по "копи-пејст" систему. Ни квалитетом практичне наставе већина их се не може похвалити. Напротив. Са друге стране, предузећа и фирме (част изузецима) апсолутно су незаинтересовани за склапање споразума са факултетима како би заједничким снагама стварали младе потребне тржишту, а не за бирое. У свему томе одговорност, и то највећа, јесте - оних који креирају законе и прате да ли се они и у којој мјери спроводе. Умјесто да донесу квалитетан сет мјера и ангажују све како би их аутоматски спровели у дјела, већ годинама раде исто. У марту и априлу крену са причама о квалитетнијој уписној политици, у мају поведу мало жустрије расправе и у јуну већ забораве све шта су рекли. У јулу су затим на огласним таблама већ сви спискови примљених студената. Студената који ће ту бити идуће четири, пет или шест година, а послије ко зна...

 

Колумне Коментар дана