Док Зворничани хљеб купују у Србији, билећки пекари се

Глас Српске
Док Зворничани хљеб купују у Србији, билећки пекари се

Житељи Зворника свакодневно, у пријеподневним часовима,"селе" се у Мали Зворник, гдје се снабдијевају основним животним намирницама... Прозивају нас најчешће они, који имају знатно већу одговорност - него ми - да воде бригу о цијенама и тржишту, па и о стандарду становништва, тврде пекари из Билеће

ЗВОРНИК/ БИЛЕЋA - Куповина у Малом Зворнику, у Србији, неким Зворничанима је исплатива, али има и оних који су - једноставно - навикли да пређу мост и тамо се снабдију основним животним намирницама, јер тако раде већ дуги низ година. Стари мост, који спаја два града у двије државе, фреквентан је током читавог дана. Међутим, највеће гужве су ујутру, када већина грађана обавља неопходну куповину за тај дан. Ко застане бар пет минута поред моста, може да примијети да на сваких петнаестак грађана, који из Републике Српске прелазе у Србију, долази један Малозворничанин, који иде у супротном смјеру - у Зворник. Биљана Савић из Зворника на другој обали Дрине редовно купује хљеб и млијеко, али и воће, јер је јефтиније. Ненад Ђукић, Бранко Aврамовић и Ђорђо Видаковић, који су јуче ујутру у кесама носили хљеб, млијечне производе, новине и још понеки артикал, кажу да годинама прелазе у Мали Зворник, али не ради цијена. - Чак не знамо ни колике су! Једноставно, навикли смо да сваки дан пређемо у Мали Зворник. Пријатно је прошетати, тако да смо спојили угодно са корисно - истичу ови Зворничани. Љубомир Ђорђић напомиње да се снабдијева у сусједној Србији кад му то посао дозволи. - У Малом Зворнику најчешће узимам хљеб, замрзнута пецива, "кока-колу" и брашно, које кошта од 24 до 35 динара (од 0,6 до 0,85 марака), у зависности од произвођача. Одлазак у куповину на десну обалу Дрине не представља проблем, с обзиром да мора само да се пређе мост. Може значајно да се уштеди, нарочито ако се пази од којег произвођача се узимају одређени производи - тврди Ђорђић. Гордана Милошевић додаје да је у Малом Зворнику готово све јефтиније. - Килограм грожђа је код нас три марке, а у Србији око 1,75 марака. Сланина у Малом Зворнику кошта између четири и пет марака, а код нас је двоструко скупља - истиче Милошевићева. Пажљивом посматрачу не може да промакне да су у продавницама у Малом Зворнику, које се налазе непосредно уз мост, купци већином из Републике Српске, и да међу њима предњаче пензионери. Најпродаванији артикал претходних дана био је хљеб, с обзиром на то да у овом сусједном градићу кошта од 17 до 22 динара, односно, од 0,42 до 0,55 марака. Нема везе да ли су у питању цијене, навика или неки трећи разлог, тек становници на лијевој и десној обали Дрине живе и понашају се као да је у питању један град. Не сметају им ни Државна гранична полиција, на једној, односно Погранична полиција Србије, на другој страни. Важно је да се куповина обави. С обзиром на то да се, при томе, заиста и уштеди нешто новца, онда не чуди што се велики број Зворничана у пријеподневним часовима свакодневно "пресели" у Мали Зворник. И док се становници највећег подрињског града намирницама снабдијевају на релацији Зворник - Мали Зворник, пекаре у Билећи наљутиле су многобројне изјаве у посљедњих десетак дана, у којима се они - откако су повећали цијене својих производа - стално помињу у негативном контексту. Билећки, као и зворнички пекари, међу првима у Републици Српској су одлучили да повећају цијене хљеба и осталих производа од брашна. Они тврде да је већина пекара у Републици Српској или већ подигла цијене хљеба или ће то учинити у најскорије вријеме. Они сматрају да их прозивају најчешће они, који имају знатно већу одговорност - него пекари - да воде бригу о цијенама и тржишту, па - самим тим - и о стандарду становништва. - Први пут поскупили смо хљеб и остале производе од 2001. године. У међувремену, брашно, које је наше основна сировина, поскупљивало је неколико пута. Све донедавно, у Билећи и околини врећа бијелог брашна од 25 килограма у малопродаји се продавала по цијени од 16, а од прије двије седмице кошта 24 марке - рекао је за наш лист један од петорице билећких пекара, Вељко Уљаревић. Он је додао да је ово једина источнохерцеговачка општина, чија власт пекарима није дозволила да поскупе своје производе у вријеме када је уведен ПДВ. - A сада, када смо заиста били принуђени да повећамо цијене хљеба, влада права хајка на нас - истакао је Уљаревић. Овдашњи пекари своје производе пласирају у сва источнохерцеговачка мјеста, док се у Билећи, осим њиховог, продају хљеб и пециво двојице требињских произвођача. Индустријска пекара из Требиња векну хљеба продаје по цијени од једне марке још од увођења пореза на додатну вриједност, а пекара "Клас" - из истог града - ту цијену формирала је још прије четири мјесеца. Њих, међутим, нико не прозива, кажу углас пекари из Билеће. Међутим, чим су они формирали исте цијене, као њихове колеге из Требиња, сви су осули дрвље и камење на њих, а општински орган, који им је одобрио поскупљење, стално је на удару критике. С. СAВИЋ Ш. AЛЕКСИЋ AПСУРД Постоје и житељи Малог Зворника, који се одређеним производима снабдијевају у Зворнику... Зорана Мићић свједочи о апсурду - маргарин, који се производи у Србији, јефтинији је за 4 динара (око десет фенинга) ако се купи у Републици Српској! - У Зворнику редовно купујем шећер и слатку павлаку, јер за исте паре у Зворнику купим килограм, а у Малом Зворнику пола килограма - напомиње Мићићева. КРИВИЦA Билећки пекари истичу да нису они криви што је година издала и што су складишта републичких робних резерви потпуно празна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана