Данас и овдје: Aмблем и демократија

Глас Српске

Пише Љубиша ЈAВОРAЦ

БИЛО је то једном, не тако давно, у земљи које више нема, у вријеме једнопартијског система, које многи називаше и временом једноумља. Два бунтовна адолесцента купила су спреј у боји и одлучила да на зиду зграде у којој су становали оставе поруку да "панк није мртав". Међутим, кад су исписали прву ријеч - пунк, за оковратнике их шчепаше ревносни милиционари и грубо запиташе: "Шта то радите?!" Један од младића се брзо снађе, па одговори: "Ово је наш допринос у пружању Помоћи Угроженом Народу Космета (ПУНК)". Збуњени чувар закона, забринут деликатношћу случаја, опали шамар дрском омладинцу, а овај се сузних очију одмах позва на тату који је, такође у полицији и, "има много већи чин од насилног чувара јавног реда и мира". Тек тада је настао прави заплет који се могао и морао ријешити једино привођењем мангупа у полицијску станицу. Тамо је поднесен извјештај на основу којег је и отац приведеног младића којем је образ још бридио, морао да објашњава да у својој кући нема сумњивих елемената и да је све што се тог дана дешавало испред зграде у којој станује производ обичног неспоразума. Да, то је заиста био неспоразум и изузев мало ироније којом су се младићи хтјели наругати гвозденој руци закона, који су свакако већ прекршили кад су начели неиспрљану фасаду зграде, није ту било никаквих опасних ствари по државу и њено уређење. Aли, проблем је био у томе што се систему који је ограничавао слободу изражавања супротставила интелигенција појединца у виду отпора израженог властитим мишљењем. Двадесетак година касније, послије многих прекрајања и размјене територија, најпрљавије трговине, крвавог рата и поратног полуотрежњења, у сред транзиције, на истом терену, само у држави другог назива и много мање широких граница, људи покушавају да живе у вишестраначком систему. Напокон је рат иза нас, а слобода мишљења загарантована највишим законодавним актима. Aли, код употребе те слободе опет често зашкрипи. Један од најновијих, врло упечатљивих примјера који то показује је прича о новом амблему Републике Српске. Судије Бошњаци у Уставном суду Републике Српске и бошњачки чланови Вијећа за заштиту виталног националног интереса Републике Српске утврдили су и закључили заједно са осталим члановима ове двије институције да новим концептом амблема Републике Српске нису повријеђени национални интереси бошњачког народа и да се њиме не даје предност ниједном од конститутивних народа у Српској. И чим је то саопштено, бошњачки политичари из Сарајева осули су дрвље и камење на њих и оптужили их да су издали бошњачке националне интересе. Међутим, судије Бошњаци и бошњачки чланови Вијећа показали су само да су независни и да своју функцију нису подредили било каквим страначким интересима, а истовремено су потврдили и демократску и европску оријентацију Републике Српске, и на крају крајева доказали да је у Српској слобода мишљења и изражавања заиста свима загарантована. Са друге стране, сарајевска политичка елита је још једном одала своје намјере у којима се препознају жеља за дестабилизацијом бољег дијела БиХ до коначног укидања Републике Српске, као и сљедећа фаза плана централизације државе и стављања под контролу свих који би могли да имају мишљење различито од њиховог. На основу свега већ виђеног јасно је да за будућност ове земље постоје два концепта и да је само један прави, развојни, а свако ко мисли својом главом одмах ће знати и који.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана