Статистичке малверзације

Статистичке малверзације
Ведрана Кулага
27.04.2018 11:29

У БиХ је поприлично кратка листа отворених питања која су ријешена без много прашине, тешких ријечи и чији је епилог био плод заједничког договора трију страна.

Један у низу посљедњих испита био је попис становништва из којег је на крају једино постало јасно како у свим правилима и прописима има неписаних "изузетака" којих се појединци држе више него написаних аката.

Тај, веома важан посао за сваку земљу, у БиХ је завршен тако да су статистичке институције на нивоу ФБиХ и БиХ стале на једну страну, а РС на другу, тако да смо добили два одговора на једно питање - колико нас има.

Прашина у вези с тим још се није у потпуности слегла, а из федералне кухиње ових дана стигла је нова прича која иде у правцу уједињавања свих статистичких институција у БиХ, а у позадини је, како су устврдили, одлука високог представника из 2002. године.

Став РС је јасан - то не долази у обзир. У изјавама директора Федералног завода за статистику Емира Кремића виде само пусту жељу, а и јасно кршење свих статистичких правила као и важећих правних аката ове земље.

Неспорно је да ће Кремићева изјава додатно подгријати ионако вреле односе између статистичких институција, посебно ако се има у виду чињеница да ова земља треба да се припрема за попис пољопривреде који јој увелико куца на врата.

Позиције су већ заузете и односи снага поново су исти. ФБиХ и Агенција за статистику БиХ сматрају да је за тај посао потребан закон о пољопривреди на нивоу БиХ, док је то за Српску јасан знак да поједине силе поново покушавају да јој отму одређене надлежности.

Већ сада је јасно да ће и тај попис, ако га и буде, проћи као и онај из 2013. године и да ће бити потребно доста, доста труда, струке и разума да се попише пољопривреда у БиХ и да добијемо те податке који су важни у планирању и за развој земље.

Инат је доста пута играо кључну улогу у рјешавању отворених питања у овој земљи. Пречесто и превише.

Одавно је вријеме да се сви примире и да политика отимања и прегласавања престане у БиХ. Једино тако ова земља може кренути напријед, а док год су на сцени жеље и жељице које вуку коријене из не тако давне прошлости, не пише се добро никоме.

Колумне Коментар дана