Уздуж и попријеко: Дјевојчице са шибицама

Глас Српске 09.08.2007 00:00

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

МЕЂУ симболима такозване "јалијашке културе", чијом умјетничком обрадом се у неким чаршијама може стићи и до титуле академика, почасно мјесто свакако припада вјештини "шибицарења". Оној, добро познатој игри, за коју су потребне само једна куглица и, какве ли симболике, три кутијице од шибица. Само на први поглед једноставно, "шибицарење" ипак има сложену технологију, па чак и драматургију удруженог злочиначког подухвата, са строгом подјелом улога међу учесницима: Док један од њих "ваља", други игра ролу "господина који редовно добија", како би се намамила жртва, лакомислено увјерена у нагло реформисање свог личног буџета. A у моменту када се жртва опељеши или примијети превару, на сцену ступа и трећи актер, тобожњи "посматрач", који повиком "мурија" омогућава бјежанију са стеченим плијеном. Е, сад се поставља логично питање зашто ја све ово пишем? Па зато што ми и неки савремени реформски процеси све више личе на модерно, а у разноразне принципе и стандарде умотано шибицарење. Зато што се и ови процеси такође одвијају далеко од очију јавности, по разним буџацима и скровитим мјестима. Зато што се и у њима поиграва са кутијама, нарочито оним гласачким. Зато што се и у њима већ унапријед знају редовни добитници и још редовнија "муштерија". Зато што и у њима постоји идентична подјела улога. Зато што се и у њима такође привидно и провидно, али са истим циљем, постојећа мурија "прозива" а нека нова "призива". И да се по њеном појављивању сви разбјеже. И да коначни резултат игре са "жигицама", буде жиг БиХ на свему што се у Дејтону назвало ентитетским. A од чега Јулијанце може да жигне срце, за разлику од Грегоријана(ца) и сличних државних службеника, које "заболе уво" за све осим службене оцјене "истиче се" ... A такви нам, поред шибица, иза брда ваљају и далеко озбиљније ствари, као што је Устав БиХ, којег немилице тумбају и преврћу, и поред јасно исписаног упозорења да се ради о веома крхком и ломљивом дејтонском производу. Па још и поред упутства за руковање, које инсистира на демократским поступцима приликом употребе или замјене дотрајалих дијелова. При томе, чак није важно ни шта мисле грађани ове "земље сељака на брдовитом Балкану". Није важно чак ни мишљење наших "политичких лидера", осим уколико се исти сложе са модификованом Кардељевом поставком да "само рад и резултати рада међународних чиновника у БиХ одређују и њен положај у (глобалном) друштву"... Нису важне ни силне међународне конвенције које инсистирају на праву народа на самоопредјељење, на референдуму, личном изјашњавању и осталим тричаријама које се, бива, у БиХ примјењују аутоматски, а којима се манипулише "ручно", прије свега употребом "ручне кочнице"... Aли је зато важно мишљење Дорис Пак и сличних дјевојчица са шибицама, које непрекидно крешу како би нас "просвијетлиле" и пут нам из ове "мрачне рупе Европе" освијетлиле. Дакле, најбоље ће бити ако уопште не размишљамо, било непосредно, својим главама, било посредно, преко својих изабраних и пробраних представника. Јер, очигледно је да нас само празних глава очекују у Европи. И да нас само такве у Европу дотјерају уз помоћ шибетине, шибе или шибице. На нама је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.