Бечке шетње: Рокенрол некрофилија

Глас Српске 15.08.2007 00:00

(Специјално за "Глас Српске" из Беча) Aлександар МИТРОВИЋ

AКО би судили по изјавама ноторног Кит Ричардса - које неријетко као да долазе с ону страну здравог разума - поготово ако би ону, у којој описује анегдоту са шмркањем кремираних посмртних остатака свог оца схватили озбиљно, умјесто да је припишемо Китовом демонском хумору, с правом бисмо могли помислити да је ријеч о изјави члана међународног удружења некрофила. Оно што се десило са посмртним остацима Грем Парсонса, порочним невољником америчког кантри-рока и Ричардсовим побратимом с почетка седамдесетих, говори нам да размишљање које рокерској братији, уз све друге негативне, приписује и некрофилске епитете, није сасвим без основа. Ова невјероватна, али потпуно истинита прича, у којој два добра пријатеља преминулог Грем Парсонса, краду ковчег с његовим тијелом, одвозе га у национални парк Џошуа Три у калифорнијској пустињи - иначе митско мјесто у рокерској иконографији - поливају га бензином и спаљују, са дужном озбиљношћу се елаборира у документарном филму "Пали анђео", који је ових дана на репертоару бечких кина. Филм - иначе америчко-њемачка копродукција у режији Гандулфа Хенинга по сценарију Сида Грифина истакнутог рок архивисте, те члана некадашњих кау-панк првака Лонг Рајдерс - је урађен у маниру класичних рок-документараца, гдје су побројани важнији факти из Парсонсовог живота - с посебним нагласком на његову смрт изазвану кобним коктелом дрога и алкохола - уз учешће свих протагониста који су, на овај или онај начин имали додира са Парсонсом, укључујући сараднике Крис Хилмана, Кит Ричардса и Емилу Херис, чланове најближе породице, па чак и опсједнутог тјелокрадицу, роуд-менаџера и пријатеља Фил Кауфмана - кога у једном другом филму који се бави истом темом глуми Џек-ес дериште Џони Ноксвил. Aутор синтагме "америчка космичка музика" и музички визионар, Грем Парсонс, рођен у америчкој савезној држави Флорида, у богатој јужњачкој породици коју су обиљежиле породичне трагедије, алкохолизам и самоубиства, врло рано и неизљечиво заражен вирусом рокенрола - дјеловањем у групи Интернешенел Сабмарин Бенд, па затим као придружени члан легендарних "Бирдса" на албуму "Sweetherat of Rodeo" - створио је јединствен музички амалгам касније крштен именом кантри-рок. Формирајући - заједно са још једним Бирдс отпадником Крис Хилманом - ултимативне "The Flying Burrito Brothers", гдје је, дајући изгубљени дигнитет традиционалној музичкој форми као што је кантри, укрстивши га са савременим рок импулсом, па онда тврдоглаво промовишући тај свој новостворени жанр на два соло албума "ГП" и "Grievous Angel", пресудно је утицао на генерацију музичара која је у америчкој музици проналазила трајну инспирацију. Тако ни сами Стонси, а посебно Ричардс, нису остали имуни на фаталистичку привлачност Парсонсове музике, па се резултат тог њиховог дружења и креативне размјене идеја, врло добро осјети на албумима "Sticky Fingers" и "Exile on Main Street ", у пјесмама које носе дио Парсонсове осјећајности попут стондиране "Wild Horses". Под претпоставком да је мистификација звана "рокенрол начин живота" заиста постојала као паралелан свијет са моралним начелима потпуно страним обичним људима, онда - како то пред крај документарца луцидно констатује Питер Бак, гитариста групе Р.Е.М. - за рокенрол звијезду не постоји бољи начин да живи и оде на онај свијет, него на начин као што је то био случај с Грем Парсонсом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.