S obje strane Drine: Kosmet globalni problem

Glas Srpske 04.07.2007 00:00

Piše Branimir - Bata GRULOVIĆ

GENERALNI sekretar Savjeta Evrope (SE) Teri Dejvis izjavio je da SE podržava teritorijalni integritet svih članica uključujući i teritorijalni integritet Srbije. Međutim, odmah je dodao da je status Kosmeta pitanje koje razmatra Savet bezbednosti UN i da će Savet Evrope prihvatiti svaku odluku koje to telo usvoji. - Dok čekamo tu odluku, tretiramo Kosmet kao deo Srbije - rekao je Dejvis. Za Rusiju status Kosmeta je veoma teško pitanje, dok Velika Britanija tvrdi da će on biti nezavisan, samo je pitanje hoće li se to desiti na kontrolisan i uredan način na osnovu predloga Martija Ahtisarija ili na neki haotičan način, utvrdio je britanski ambasador u Beogradu Stiven Vudsvort. Sa stavom Velike Britanije slažu se pre svih SAD i još neke evropske države, ali šta se podrazumeva pod haotičnim načinom rešavanja statusa Kosmeta britanski ambasador nije objasnio. Ukoliko se pokaže tačnom tvrdnja nemačke obaveštajne službe da je Marti Ahtisari primio mito, neće biti većeg haosa od pokušaja svih da negiraju tu informaciju. Još veći haos biće dalje insistiranje na planu za rešavanje statusa Kosmeta vrednom 40 miliona evra, koliko je je Ahtisari navodno primio od albanskih lobista. Bilo kako bilo, Kosmet već odavno nije samo srpsko pitanje. Kosmet je postao predmet unutar Evropskih političkih nadmudrivanja, a bitno utiče na odnose EU i SAD, sa jedne strane i Rusije i SAD sa druge. Ako tome dodamo i nejedinstvo unutar EU oko strukturnih pitanja veoma je lako zaključiti da rešavanja statusa Kosmeta može bitno da odredi buduće globalne odnose. Ne treba zaboraviti da Rusiju muči još jedan veoma veliki problem, a to je odnos snaga Rusije i NATO-a u oružanoj tehnici. Moskva tvrdi da zapad danas ima tri puta više teške tehnike - aviona, tenkova i artiljerije od Rusije. Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, koji je potpisan još 1990. godine, a dopunjen je 1999. godine, evropske zemlje i SAD još ga nisu ratifikovale. Zapad ne želi da ratifikuje taj sporazum dok Rusija ne povuče svoje vojne snage iz Gruzije i Pridnjestrovlja. Zbog takvog stava Zapada u svom nedavnom obraćanju parlamentu Rusije, Vladimir Putin najavio je mogućnost proglašenja moratorijuma na taj sporazum. Izvesni napredak u pregovorima Rusije i NATO-a po tom pitanju je postignut, međutim ni izdaleka se ne nazire konačno rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. Pred kraj prošlog meseca u Beču je održana konferencija trideset učesnika Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, na inicijativu Rusije, koji se završio bez željenog kompromisnog rešenja. Jedno od mogućih rešenja je da NATO prihvati da Rusija rasporedi svoje vojne snage na Kosmetu gde su pretežno nastanjeni preostali Srbi, da SAD "zažmure" kad je u pitanju Pridnjestrovlje, a da se rešenje statusa Kosmeta odloži na neki duži rok, što pojednostavljeno rečeno, predstavlja osnovni zahtev Rusije. Ishod razgovora između Vladimira Putina i njegovog domaćina Džordža Buša verovatno će doneti veći stepen saglasnosti oko glavnih spornih pitanja koji opterećuju odnose Rusije i SAD, ali mi nećemo dobiti odgovor na jedno od osnovnih pitanja: Zašto je i kome je u interesu da se na prostorima Balkana, otimanjem dela suverene teritorije države Srbije, formira još jedna albanska nacionalna država...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.