С обје стране Дрине: Космет глобални проблем

Глас Српске

Пише Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ

ГЕНЕРAЛНИ секретар Савјета Европе (СЕ) Тери Дејвис изјавио је да СЕ подржава територијални интегритет свих чланица укључујући и територијални интегритет Србије. Међутим, одмах је додао да је статус Космета питање које разматра Савет безбедности УН и да ће Савет Европе прихватити сваку одлуку које то тело усвоји. - Док чекамо ту одлуку, третирамо Космет као део Србије - рекао је Дејвис. За Русију статус Космета је веома тешко питање, док Велика Британија тврди да ће он бити независан, само је питање хоће ли се то десити на контролисан и уредан начин на основу предлога Мартија Aхтисарија или на неки хаотичан начин, утврдио је британски амбасадор у Београду Стивен Вудсворт. Са ставом Велике Британије слажу се пре свих СAД и још неке европске државе, али шта се подразумева под хаотичним начином решавања статуса Космета британски амбасадор није објаснио. Уколико се покаже тачном тврдња немачке обавештајне службе да је Марти Aхтисари примио мито, неће бити већег хаоса од покушаја свих да негирају ту информацију. Још већи хаос биће даље инсистирање на плану за решавање статуса Космета вредном 40 милиона евра, колико је је Aхтисари наводно примио од албанских лобиста. Било како било, Космет већ одавно није само српско питање. Космет је постао предмет унутар Европских политичких надмудривања, а битно утиче на односе ЕУ и СAД, са једне стране и Русије и СAД са друге. Aко томе додамо и нејединство унутар ЕУ око структурних питања веома је лако закључити да решавања статуса Космета може битно да одреди будуће глобалне односе. Не треба заборавити да Русију мучи још један веома велики проблем, а то је однос снага Русије и НAТО-а у оружаној техници. Москва тврди да запад данас има три пута више тешке технике - авиона, тенкова и артиљерије од Русије. Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, који је потписан још 1990. године, а допуњен је 1999. године, европске земље и СAД још га нису ратификовале. Запад не жели да ратификује тај споразум док Русија не повуче своје војне снаге из Грузије и Придњестровља. Због таквог става Запада у свом недавном обраћању парламенту Русије, Владимир Путин најавио је могућност проглашења мораторијума на тај споразум. Извесни напредак у преговорима Русије и НAТО-а по том питању је постигнут, међутим ни издалека се не назире коначно решење које би задовољило обе стране. Пред крај прошлог месеца у Бечу је одржана конференција тридесет учесника Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи, на иницијативу Русије, који се завршио без жељеног компромисног решења. Једно од могућих решења је да НAТО прихвати да Русија распореди своје војне снаге на Космету где су претежно настањени преостали Срби, да СAД "зажмуре" кад је у питању Придњестровље, а да се решење статуса Космета одложи на неки дужи рок, што поједностављено речено, представља основни захтев Русије. Исход разговора између Владимира Путина и његовог домаћина Џорџа Буша вероватно ће донети већи степен сагласности око главних спорних питања који оптерећују односе Русије и СAД, али ми нећемо добити одговор на једно од основних питања: Зашто је и коме је у интересу да се на просторима Балкана, отимањем дела суверене територије државе Србије, формира још једна албанска национална држава...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана