Данас и овдје: Туђи међу својима

Глас Српске

Пише Томо МAРИЋ

ЈУЧЕРAШЊЕ реаговање српског члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића на посјету свог колеге Хрвата Жељка Комшића Њујорку, открива велики дио политоколошке, психолошке и социолошке суштине међусобне сукобљености три народа и три национална покрета у БиХ, али и три виђења свијета у распону плус минус бесконачности, гдје се на најситнијим интересима не искључују ни лични, постиже непринципијелна коалиција, попут оне Комшић-Силајџић, или прецизније СДП-Странка за БиХ. Изборна варка са помињаним Хрватом Жељком Комшићем, који је у Предсједништво БиХ изабран бошњачким гласовима, а треба да заступа интересе хрватског народа, задовољава варљиву уставну форму, али до гола открива овдашњу суштину живота. Жељко Комшић је очигледан примјер, као и слични њему, како се постаје туђи међу својима! Онако како је у Њујорку говорио он, не мисли 99 одсто његових сународника, али таква невесела политичка реалност већ је виђена у БиХ када су поједини сарајевски Срби и Хрвати, у ратним и поратним годинама, говорили о мултиетничком - грађанском Сарајеву, а послије се угризли за језик. Због првог били су награђивани повлашћеним статусом у "ћаршији", а малобројни, у односу на своје понижене и терорисане сународнике, "ћаршији" нису били велики терет; послије су, кад им је улога у политичкој бурлески била окончана, завршили као отпадници попут Богића Богићевића и Јове Дивљака или извријеђани и багателисани као Гертруда Мунитић и Иво Ловреновић. Немам никакву дилему да ће иста судбина стићи и Жељка Комшића, кад-тад! Aли, то ће бити само једна од тужних бх. судбина и остаће лични доживљај, али у овој причи понашање Комшића има посебну тежину, јер је он члан Предсједништва БиХ, по Уставу највишег политичког тијела БиХ. Одлучује и о мојој судбини! Жељко Комшић је, како је рекао Небојша Радмановић, у Њујорку могао да говори у своје лично име, па и у име Хариса Силајџића ако му је то дозволио, али не и у Радмановићево име, што практично значи у име српског народа. Радмановић не оставља простора за дилему да је Комшић у Њујорку био приватно и да је у сусрету са Бан Ки Муном још једном елаборирао раније упућено писмо њега и Хариса Силајџића генералном секретару Уједињених нација које садржи низ паушалних и нетачних оцјена о стању у БиХ и захтјеве супротне политици заједничког живота три конститутивна народа. Помињано понашање високог политичког представника у БиХ показује право лице и наличје сарајевске политичке "ћаршије" - којој Комшић припада - безобзирне и сирове деспотије. Као свака деспотија, ни ова не преза ни од чега. Нема обзира ни према коме. Сасвим је онда логичан, колико год на први поглед звучао дипломатски непримјерен, одговор Милорада Додика, премијера Републике Српске, који је негдје у исто вријеме кад је Комшић био у Њујорку, приједлог Мирослава Лајчака о уставним промјенама, прокоментарисао: "Заједничку полицију не да не можемо прихватити, него нећемо и шта сада"... Заиста, шта сада, када члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић у Њујорку умјесто заједничких ставова Предсједништва БиХ, дакле Бошњака, Хрвата и Срба, заступа своје личне ставове, тумачећи их као заједничке; шта сада када Мирослав Лајчак врти плочу са већ слушаним мелодијама његовог претходника у Републици Српској неомиљеног Британца Педија Ешдауна, а жели ново и боље, хоће реформу, добије онда оно што је тражио - одговор Милорада Додика; шта сада када предсједник Републике Српске Милан Јелић тражи да се пред Уставним судом БиХ покрене уставни спор по питањима преношења надлежности Републике Српске на ниво БиХ; шта сада... Кад се то буде знало, онда ће и БиХ бити на пристојној удаљености од колонијалног статуса и колико-толико заштићена од међусобне мржње која је највећа управо онда када је политичари попут Жељка Комшића покушавају приказати као неизмјерну љубав. Господине Мирославе Лајчак, сазрело је вријеме за ново виђење БиХ: уосталом, имате лично искуство својих сународника и Чеха, и то је ваша дипломатска шанса, а не да се њишете на клатну које се увијек враћа у истом смјеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана