Семихино протјеривање

Семихино протјеривање
Жељка Домазет
19.07.2018 12:17

Министарство за људска права и избјеглице БиХ по самој природи свог посла приоритетније је од свих других институција у овој земљи и морало би водити рачуна да се поштују уставна права конститутивних народа и да баланс о националној заступљености између Срба, Хрвата и Бошњака буде као под конац.

Међутим, од доласка Семихе Боровац на чело овог министарства уставна права, у првом реду српског народа, када је ријеч о националној заступљености доведена су до апсурда. Од десет позиција које су у рангу помоћника министра само је једна припала српским представницима, тек двије хрватским, а на све остале Боровчева је ухљебила Бошњаке и то углавном своје страначке кадрове.

Када се ове чињенице имају у виду, није тешко наслутити какав је однос овог министарства и према пројектима и свим другим питањима која су у њеној надлежности. Од тога којег су националног предзнака становници којима су намијењени ти пројекти, зависи и брзина њихове реализације.

Осим кадровског поспремања на штету Срба, Боровчева је у свом мандату на све начине настојала да опструише изградњу стамбених објеката за повратнике српске националности чија имовина већ више од двије деценије пропада у Федерацији док се они потуцају или по колективним центрима или подстанарским собама.

По рецепту министарке Боровац на најперфиднији начин врши се етничко чишћење Срба у Федерацији, о чијем некадашњем битисању на тим просторима још једино свједоче гробља, понека црква и девастирана имовина. 

Због опструкција Боровчеве и споразум између БиХ и Српске православне цркве, потписан прије три године, остао је само мртво слово на папиру јер у њеној ладици годинама прашину скупља списак чланова комисије која би требало да почне са његовом реализацијом.

С друге стране, када је ријеч о споразуму са Исламском заједницом, због којег се с времена на вријеме диже прашина у јавности због тога што није потписан, према замисли овог врло ревносног пулена СДА, ова религија требало би да добије статус државне, што ниједној другој није пошло за руком. Мноштво је примјера у министарству којим руководи Боровчева да су људска и уставна права на најбезочнији начин погажена и сви они који би морали да реагују на такво стање углавном окрећу главу и праве се глуви и нијеми. Неки од њих из те институције, што због страха за властиту егзистенцију, што због других непријатности, ћуте, а само ријетки отворено проговоре надајући се да ће се ствари помјерити са мртве тачке.

Не буду ли они који представљају Републику Српску коначно повукли потезе и зауставили ово једнонационално овладавање институцијама на нивоу БиХ, Министарство за људска права, гдје се права газе до безочности, постаће примјер који ће почети да слиједе све друге институције у овој земљи.

Колумне Коментар дана