Музеј Српске православне цркве у Сарајеву годишње пос

Глас Српске
Музеј Српске православне цркве у Сарајеву годишње пос

Музеј може да се похвали квалитетом збирке православних икона... У њему се чувају радови домаћих и страних сликара, старе рукописне и штампане књиге, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вјештине...

ПОДAТAК да седамдесет хиљада туриста из цијелог свијета годишње посјети Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву, изненађење је само за оне који не знају вриједности које његова ризница крије. Довољно је издвојити да спада међу пет музеја по квалитету збирке православних икона у свијету, одмах иза колекције икона манастира Свете Катарине на Финеју. Свештеник митрополије Дабробосанске у Старој цркви јереј Вања Јовановић рекао нам је да су у свијету свјесни његове изузетне вриједности, јер су од споменутог броја туриста већина странци. Судећи по њиховим записима забиљеженим у Књизи утисака, додао је Јовановић, није ни чудо што из године у годину број путника намјерника има све више. Наравно, не мањка ни оних домаћих. У тренутку када смо посјетили Музеј, затекли смо Миру Aндрић из Вишеграда која је први пут у Старој цркви и Музеју, иако је много пута била у Сарајеву. - С обзиром на то да у мојој породици има свештеника, знала сам да Стара црква има Музеј, али не и да је тако познат. Овдје се заиста има шта видјети. И за оне који нису добри познаваоци православних старина, јасно је о каквим се вриједностима ради - рекла нам је Aндрићева. Отац Вања причао је да су најбројнији предмети у Музеју сликарски радови домаћих и страних сликара и да се могу подијелити на старе умјетничке сликарске радове, старе рукописне и штампане књиге, црквене тканине и вез, металне предмете, богослужбене ствари, стари новац, етнографске реквизите, старинско оружје, рукотворине дуборезачке вјештине и збирку обрађеног камена. Издвојио је: десно крило царских двери из манастира Бање код Прибоја са ликом свете Богородице из 16. вијека, светог Киријака Отшелника, ремек-дјело из 17. вијека, оштећену икону светог Јована Претече од Максима Тујковића, светог Стефана, рад барокног мајстора Јована Хаџи-Перовића из 1797. године, иконе италокриптске школе Деисис-Мољење, читав низ икона свете Богородице, радови непознатих италокритских мајстора. Поклоњење мудраца, рад непознатог мајстора венецијанског или далматинског сликарства... - У Музеју се чува већи број рукописних и штампаних црквених књига велике историјске и умјетничке вриједности. Ту је, прије свега, Сарајевска Крмчија на пергаменту из прве половине 14. вијека, два цетињска октина Ђурђа Црнојевића из 1493. 1494. године, као и Псалтир из манастира Милешеве. Ту су и ручне кадионице, панагријари, петохљебнице, домаћа и млетачка кандила, ситни дубровачки, турски, млетачки и новији аустријски и српски новац... - набројао је отац Вања. Причајући о историји Музеја, он је подсјетио да је настао из ризнице Старе цркве и да је од свог оснивања 1889. године до данас, више пута, у кругу Цркве, мијењао простор и реновиран је. - За његово отварање посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Дестић, који је на идеју да се ризница претвори у Музеј, дошао 1889. године, послије отварања Земаљског музеја у Сарајеву. Посвећен је Првомученици Текли. Прве писане податке о Ризници у Сарајеву изнио је Гиљфердинг, а прву монографију посвећену ризници Старе цркве написао је 1936. године професор Богословског факултета у Београду др Лазар Мирковић. Отац Вања Јовановић напоменуо је да је Музеј након минулог рата реновиран и у његове просторије уграђена је најсавременија опрема, попут оне за климатизацију. Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву отворен је сваким даном, осим понедјељком, од 10 до 17 часова. М. ЏЕПИНA ОСВЕШТAЊЕ Просторију у којој су смјештени музејски експонати освештао је у мају 1890. године митрополит Ђорђе Николајевић. Тим поводом прочитана је објава Црквене општине у којој, између осталог, стоји: "Музеји су од врло велике важности и за изучавање и проучавање прошлости и историје народне. Већ ми у овом нашем музеју у Старој цркви имамо лијепих ствари, које нам казују прошлост сарајевску."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана