Dok iz zemalja takozvane stare Evrope pred Sud u Strazburu stižu predmeti koji se bave recimo zaštitom ljudskih prava homoseksualaca, sa Balkana su to najčešće tužbe iz oblasti stanarskih, ratnih i radnih prava, starih ušteđevina...
STRAZBUR - Broj građana s područja bivše
Jugoslavije koji pravdu traže pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, povećava se iz godine u godinu. U Srbiji je godišnji prosjek 1.500 tužbi, u Hrvatskoj preko 600, dok je iz BiH samo prošle godine poslato 16 hiljada tužbi, prenijela je Beta.
Sud u Strazburu je najviša evropska sudska instanca u oblasti
ljudskih prava, gdje Evropljani, nezadovoljni presudama svojih sudova, mogu da traže pravdu.
I dok iz zemalja takozvane stare Evrope pred Sud u Strazburu stižu predmeti koji se bave recimo zaštitom ljudskih prava homoseksualaca, sa Balkana su to najčešće tužbe iz oblasti stanarskih, ratnih i radnih prava, kao i pitanja starih ušteđevina, piše na sajtu Radija Slobodna Evropa.
Iz Hrvatske je prošle godine u Strazbur stiglo više od hiljadu tužbi. Među podnosiocima tužbi je mnogo državljana Hrvatske srpske nacionalnosti koji se obraćaju Evropskom sudu uglavnom zbog izgubljenih stanarskih prava, raznih ratnih odšteta i radnih prava.
Među tužbama iz BiH, na prvom mjestu su prevarene štediše koje su do sada u Strazbur uputile preko 16 hiljada zahtjeva. Na drugom mjestu su logoraši čijih je tužbi takođe u hiljadama.
Evropski sud za ljudska prava je do sada, poslije četiri godine
postupka, donio samo jednu presudu, i to krajem prošle godine, u slučaju Ruže Jeličić, kojom je naloženo BiH da isplati oko
340 hiljada maraka stare devizne štednje.
Među predmetima pred Evropskim sudom je i 26 tužbi osoba koje je sa zvaničnih funkcija smijenio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.
Iz Crne Gore najviše je žalbi na sporost domaćih sudova i povredu radnog prava.
Prva presuda Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije odnosila se na povredu pretpostavke nevinosti i donijeta je 19. septembra 2006. godine. Podnosilac predstavke Milija Matijašević žalio se da ga je Okružni sud u Novom Sadu proglasio krivim prije nego što je njegova krivica dokazana u zakonito sprovedenom postupku.
Evropski sud za ljudska prava donio je do sada šest presuda i u
svakom slučaju država Srbija je plaćala nadoknadu.
Istovremeno, Sud u Strazburu je do sada odbacio oko hiljadu predstavki iz Srbije, s obrazloženjem da su neosnovane. To proističe i iz činjenice što se državljani Srbije veoma često obraćaju Evropskom sudu i zbog komšijskih svađa.
Analitičari rada Suda u Strazburu primećuju kako i ta institucija posustaje u efikasnosti zbog pretrpanosti žalbama, i da se, upravo zbog toga, polako gubi smisao te najviše evropske sudske instance.
PRESUDA
Marta 2007. godine Evropski sud je donio prvu presudu protiv Srbije, kojom se ona obavezuje da isplati nadoknadu od 15 hiljada evra ženi zaraženoj virusom side, koja se žalila na trajanje i nepravednost procedure za razvod braka i starateljstvo nad djetetom.
