Док из земаља такозване старе Европе пред Суд у Стразбуру стижу предмети који се баве рецимо заштитом људских права хомосексуалаца, са Балкана су то најчешће тужбе из области станарских, ратних и радних права, старих уштеђевина...
СТРAЗБУР - Број грађана с подручја бивше
Југославије који правду траже пред Европским судом за људска права у Стразбуру, повећава се из године у годину. У Србији је годишњи просјек 1.500 тужби, у Хрватској преко 600, док је из БиХ само прошле године послато 16 хиљада тужби, пренијела је Бета.
Суд у Стразбуру је највиша европска судска инстанца у области
људских права, гдје Европљани, незадовољни пресудама својих судова, могу да траже правду.
И док из земаља такозване старе Европе пред Суд у Стразбуру стижу предмети који се баве рецимо заштитом људских права хомосексуалаца, са Балкана су то најчешће тужбе из области станарских, ратних и радних права, као и питања старих уштеђевина, пише на сајту Радија Слободна Европа.
Из Хрватске је прошле године у Стразбур стигло више од хиљаду тужби. Међу подносиоцима тужби је много држављана Хрватске српске националности који се обраћају Европском суду углавном због изгубљених станарских права, разних ратних одштета и радних права.
Међу тужбама из БиХ, на првом мјесту су преварене штедише које су до сада у Стразбур упутиле преко 16 хиљада захтјева. На другом мјесту су логораши чијих је тужби такође у хиљадама.
Европски суд за људска права је до сада, послије четири године
поступка, донио само једну пресуду, и то крајем прошле године, у случају Руже Јеличић, којом је наложено БиХ да исплати око
340 хиљада марака старе девизне штедње.
Међу предметима пред Европским судом је и 26 тужби особа које је са званичних функција смијенио високи представник међународне заједнице у БиХ.
Из Црне Горе највише је жалби на спорост домаћих судова и повреду радног права.
Прва пресуда Европског суда за људска права против Србије односила се на повреду претпоставке невиности и донијета је 19. септембра 2006. године. Подносилац представке Милија Матијашевић жалио се да га је Окружни суд у Новом Саду прогласио кривим прије него што је његова кривица доказана у законито спроведеном поступку.
Европски суд за људска права донио је до сада шест пресуда и у
сваком случају држава Србија је плаћала надокнаду.
Истовремено, Суд у Стразбуру је до сада одбацио око хиљаду представки из Србије, с образложењем да су неосноване. То проистиче и из чињенице што се држављани Србије веома често обраћају Европском суду и због комшијских свађа.
Aналитичари рада Суда у Стразбуру примећују како и та институција посустаје у ефикасности због претрпаности жалбама, и да се, управо због тога, полако губи смисао те највише европске судске инстанце.
ПРЕСУДA
Марта 2007. године Европски суд је донио прву пресуду против Србије, којом се она обавезује да исплати надокнаду од 15 хиљада евра жени зараженој вирусом сиде, која се жалила на трајање и неправедност процедуре за развод брака и старатељство над дјететом.
