Нацистичке главешине служиле су се свим средствима да би се домогле близине фирера. Потказивање, смицалице, интриге били су, уз међусобну шпијунажу, уобичајен начин борбе за власт
Хитлерова Немачка стварана силом, истребљивањем раса и поробљавањем европских народа, била је пред сломом. Нацистичке главешине, које су одавно изгубиле и последњу трунку савести, предузимале су очајничке мере да пронађу могућност за спасавање голих живота. Од раније су шпијунирали једни друге. Сада је то било још више изражено, иако је сваки од њих био свестан да је под непрекидном и појачаном присмотром.
Шта је чинио фирер? У нади да још увек све није изгубљено, крајем новембра 1944. године напустио је Растенбург свој главни стан сместио у бункер канцеларије Рајха у Берлину. Aли, то му није ништа помогло. Од тада до пролећа 1945. Хитлер је доживљавао све теже поразе.
Сазнање да је изгубио сваку моћ, све више га је доводило до очајања. Помрачени ум рађао је сумње у све и свакога. С неповјерењем је гледао и на своје најближе сараднике, који су раније били спремни и на најтеже злочине само да би му се додворили. Посматрао их је трудећи се ад на њиховом лицу открије трагове издаје.
Чувар нацизма
Хитлер је у бункерском окружењу имао једино поверење у телесну гарду есесоваца одговорних за његов живот. Они су били максимално будна стража, која није пуштала никога унутра пре него што би био прегледан.
Поред Хитлера у бункеру, као његова сенка и чувар ортодоксног нацизма, био је Мартин Борман, који је успео свакојаким смицалицама и интригама да уништи углед својим противницима. Пољуљао је положај и Хајнриха Химлера до те мере да је пао у немилост.
Химлер се жилаво борио да остане у врху власти. Након неуспелог атентата завереника на Хитлера 20. јула 1944. године, пошло му је за руком да се ослободи и последњих својих супарника и да се дочепа положаја војног команданта. У то време је међу нацистичким главешинама, имао највећи број титула и функција. Био је министар полиције, на челу министарства здравља, врховни шеф свих обавештајних служби, грађанских и војних.
Хајнрих Химлер је у својству врховног заповедника СС јединица, имао на располагању целу армију која је у пролеће 1944. године имала у свом саставу тридесет дивизија, десет батаљона - легија, десет одељења главног штаба и тридесет пет корпуса и самосталних група. Под његовим надзором биле су многе организације националсоцијалистичке странке и државне управе, веома разгранате и активне. Тада су му недостајала једино Хитлерова војна овлаштења, која никада није ни преузео.
Херман Геринг, Химлеров политички противник од раније, био је углавном одстрањен из круга најближих сарадника. Безочно је водио трговину и предавао се раскошном животу, што су обилато користили они који су желели да га лише и оно мало угледа који је имао међу нацистима.
Рибентроп, кога је Хитлер називао "новим Бизмарком", а Геринг "прљавим трговчићем шампањца", водио је "високу" политику која је из дана у дан доносила пораз за поразом, што је пољуљало "фирерово" поверење у њега.
Гебелс је још увек био уважаван међу нацистима, али Борман је био далеко моћнији. Знајући да му је Химлер, који је већ пружио руку да се дочепа и Хитлерових овлашћења, најопаснији такмац на хијерархијској лествици Борман је решио да се са њиме ухвати у коштац и да му онемогући остваривање постављених циљева. Као "пиона", у ову борбу са Химлером, Борман је укључио и некадашњег коњушара, а сад генерала СС Вафена и Хитлеровог ађутанта Хермана Фегелајна, који је и по родбинској линији био близак Хитлеру. Његова супруга Грета Браун била је рођена сестра Хитлерове љубавнице, касније супруге Еве Браун.
Херман је једно време био у тесном контакту са Химлером, који га је користио као везу између његовог штаба смештеног у Бадену, и Хитлера. Међутим, свакодневни контакти између Бормана и Хермана довели су до њиховог савезништва у борби против Химлера.
Вешто искориштавајући Химлерову неспособност командовања групом армија, Борман и Херман Фегелајн су јавно, а нарочито у присуству Хитлера потенцирали Химлерове грешке и поразе, све док, после губитка Померање, марта 1945. године, нису убедили Хитлера у неопходност смењивања Химлера са положаја команданта групе армија.
Последњи ударац који је Борман задао Химлеру био је наређење припадницима СС дивизија "Aдолф Хитлер", "Рајх", "Хоенштауфен" и "Тотенкопф" на борбеном задатку у Мађарској, којима се забрањује да убудуће, ан рукаву носе ознаку елитних СС трупа. Ова колективна казна значила је и Химлеров пад.
Ускраћивање команде над групом армија одстранило је Химлера са високих полицијских функција које је, у његовој одсутности, обављао Калтенбрунер. Захваљујући томе многа Хитлерова и Борманова наређења издата директно Калтенбрунеру, остала су за Химлера тајна.
Међусобне борбе нацистичких главешина ускоро су се показале потпуно бесмислене, као уосталом и Хитлерова наређења, која су слата, крајем априла 1945. године, из бункера окружног рушевинама и била намењена трупама које махом више нису ни постојале.
С фирером за рођендан
На захтев својих преосталих сарадника Хитлер је, 10. априла, одлучио да пресели свој главни стан и смести се у "орловско гнездо" Бергхоф. Сутрадан његова се пратња пребацила у Берхтесгаден, али он није напуштао свој дотадашњи бункер. У ваздушном бомбардовању, 12. априла, уништени су остаци канцеларије Рајха. Њене зидине биле су обавијене пламеном. Четири дана касније, 16. априла, јединице Црвене армије надирале су силовито преко Одре и приближавале се Берлину.
Хитлер је одредио да 20. априла, на дан његовог рођендана напусти бункер, али се предомислио. Решио је да свој педесет шести рођендан проведе у Берлину, у друштву својих некадашњих нацистичких пријатеља. Тако су се поред свога фирера - слављеника нашла петорица: Геринг, Химлер, Гебелс, Рибентроп и обавезни Борман. Тога дана увече, свестан да је његова идеја о одбрани "баварске тврђаве" утопија, Хитлер је преко помоћне радио-станице, одржао и свој последњи говор у коме је саопштио своју одлуку да, без обзира на развој догађаја, остане у Берлину.
(Наставиће се)
