Данас и овдје: С друге стране истине...

Глас Српске 13.08.2007 00:00

Пише Гојко ДAКИЋ

КОЛИКО је Бошњака и Хрвата повратника запослено у државним органима и јавним установама Републике Српске, а колико Срба у органима Федерацији БиХ, једно је од оних питања око којег нема сагласности између Бање Луке и Сарајева. Док у Бањој Луци тврде да се запошљавање повратника у државне органе и јавне службе, гдје год је то могуће, обавља по попису из 1991. године и то поткрепљују бројкама, из Сарајева стижу оптужбе да то није тачно и да се приликом запошљавања у Српској и даље врши дискриминација по етничкој и националној основи. Другим ријечима, тврди сарајевска чаршија, у Српској се не поштују закони који гарантују равноправност конститутивних народа при запошљавању. У тим несувислим оптужбама предњаче лидери Странке демократске акције и Странке за БиХ као и њихови представници у Народној скупштини и Вијећу народа Републике Српске. Нема сједнице републичког парламента, а да егзалтирани Мухарем Мурселовић (СБиХ) или национално "предозирани" Рамиз Салкић (СДA) не затраже да им се положе рачуни како тече примјена члана 3. Закона о локалној управи Републике Српске. Овим чланом, подсјетимо, предвиђено је да се приликом запошљавања у државним органима и јавним установама треба водити рачуна и о националној заступљености по попису из 1991. године. Мурселовић и Салкић никако да се помире са одговором да се закон примјењује гдје год је то могуће и да, на примјер, у Новом Граду, Приједору, Добоју и Бијељини има Бошњака и Хрвата не само на челу општинских органа управе већ и на челу јавних предузећа и установа. У цијелој овој причи занимљиво је што ни Мурселовић ни Салкић, чије странке дјелују по принципу "спојених ибрика", не наводе ниједан примјер како се та законска обавеза примјењује у Федерацији БиХ. A какво је стање по том питању с друге стране ентитетске границе најбоље казују истраживања неких невладиних организација из Сарајева. Према њиховом мишљењу, ситуација са запошљавањем Срба у заједничким органима и институцијама БиХ, федералним, кантоналним и општинским органима и јавним установама је, најблаже речено, катастрофална. Срби су посебно дискриминисани у Сарајеву које би, по неким мјерилима, требало да буде лакмус папир мултиетичности и равноправности. Ништа боља ситуација није ни у Мостару гдје су од предратних 30 одсто Срби, послије "етничког провјетравања" града на Неретви, сведени на ниво националне мањине. Наводи се и примјер да у општинској управи и јавним службама у Кључу, гдје су Срби прије рата били већинско становништво, није запослен ниједан Србин. Ситуација није ништа боља ни у Бихаћу, Босанској Крупи или Санском Мосту. Када би се направио листинг запослених у Савјету министара БиХ, државним министарствима, Централној банци, Уставном суду БиХ..., тек онда би се дошло до истине ко је дискриминисан, а ко је у повлашћеном положају што се тиче запошљавања у БиХ. Јавна је тајна да све полуге власти у правосуђу и финансијама држе бошњачки и хрватски кадрови, а да све значајније позиције у БХТ1, од генералног директора, директора радија и директора финансија до уредника спортског програма држе бошњачки кадрови. Наравно, све те заједничке институције се финансирају и из џепова пореских обвезника из Републике Српске...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.