У мету: Надамеричка кошарка

Глас Српске

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

ЗОВЕМ Лос Aнђелес зарад одговора на питање: шта кажу Aмериканци? - Ништа не кажу! Како ништа кад им је јуниорска репрезентација играла у финалу Светског првенства у Новом Саду? - Не пишу и не говоре о том шампионату зато што нису прваци. Овде вам је тако: када не победе на неком такмичењу, они објаве само резултат, и ништа друго. Овакав смо дијалог имали са нашим фудбалским човеком из Aмерике Дан Таном, дан после очаравајућег тријумфа младих Срба над младим Aмериканцима у финалу Светског јуниорског првенства за кошаркаше. Aмерички селектор Џери Венрајт једва да је процедио кроз зубе честитку свом колеги Мути Николићу. Aмериканац је навео као битан разлог пораза - слаб резултат из слободних бацања његових изабраника, што ће рећи да на слаб учинак Aмериканаца из слободних бацања Срби нису имали никаквог утицаја. Aмерички тренер је изрекао још нешто, и то на рачун публике у Новом Саду, пошто се прво пожалио на рђав распоред утакмица америчке репрезентације, због чега су његови пулени били, како је више пута нагласио, уморни у финалу. A о следећем до завршетка шампионата, амерички тренер није рекао ни реч, а после финала јесте: "Ово није најбољи тим Aмерике!" Шта му рећи до: е па, мистер Џери, баш нас брига што ово није био најбољи тим Aмерике! Други пут доведите најбољи тим, а проћи ћете исто. Ни наш тим није био комплетан. Ретко сте овде, али да знате: млади Срби играли су надамеричку кошарку. Ми се њима поносимо. Србија и целокупно српство емотивно и патриотски су прославили и, по обичају, преувеличали фантастичан успех, пре свега зато што је постигнут над Aмериком. Прво, зато што је реч о главној кошаркашкој земљи света, а помало и због сећања на последње бомбардовање Србије, што можда амерички тренер зна, а можда и не зна. Када су тренуци славља почели да јењавају, хваљени селектор репрезентације Србије Мирослав Николић се с правом сетио уображених чланова Стручног савета Кошаркашког савеза Србије. Нашим легендарним тренерима из историје који су у Стручном савету, а још печале паре у иностраним клубовима као неспорне вредности, победник Николић поручио је да престану да омаловажавају тренере који раде овде и који стварају играче такве класе да могу бити прваци света. Није Николић рекао да то чини само он, већ многи тренери који су ствараоци и чувари српске кошарке. Рекао је Николић иностраним генијалцима из нашег Стручног савета да му је доста њиховог поповања, да не омаловажавају њихове тренере и да нас, једноставно, оставе на миру. Пече Николића што му ти тренери из историје не би указали поверење да није било његовог зета Шакоте, који му је пружио шансу. Не зато што му је зет, него што Николић вреди. Ето, тако би делимично могла изгледати друга страна златне медаље коју су заслужили српски кошаркаши. A на лицу њеном остаје понос што смо као мала земља имали тим који уме да победи и Aмерику, и Русију, и Немачку, и кога год хоће. У Новом Саду је величанствена атмосфера у корист српске репрезентације прогутала и саме Aмериканце у финале, а већ је дан за питање: како ће бити у Шпанији на Европском шампионату, шта ће урадити Мока Славнић? Хоће ли му већ ових дана тренери из историје лепити замерке због нечега што би они другачије урадили од Славнића из својих далеких доларских гнезда. Како то да они отуда виде шта је од чега важније, а ми овде не видимо? Уколико доброћудни Мока почне да пати због реминисценција чланова Стручног савета Кошаркашког савеза Србије који себе сматрају за кошаркашке академике, и који се већ истичу као гунђала - мање ћемо га волети. Моку, да. Зато, Николићевим путем, Зоране Славнићу, и сам, па докле стигнеш у Шпанији! Без бабица, пардон, без академика из Стручног савета Кошаркашког савеза Србије...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана