Разговор:Раденко Милак, академски сликар

Глас Српске

Увијек ме је фасцинирао положај БиХ у оквиру Aустроугарске, старе фотографије, све те разгледнице, архитектура, начин живота и облачења

КAДA сам завршио Aкадемију умјетности у Бањој Луци, понио сам са собом све значајније слике и отишао у Београд на постдипломске студије. Сав материјал послије тог пријемног сам бацио у контејнер, јер сам желио да раскрстим са једним периодом мог живота и рада. То је било вријеме кризе и тражења. У том периоду ништа нисам сликао, фасцинирала ме је концептуална умјетност. Ово је у интервју за наш лист рекао академски сликар Раденко Милак, аутор изложбе инспирисане сарајевским атентатом, која је наишла на велики одјек посјетилаца у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањој Луци. Прије пола година ова изложба је отворена у Галерији факултета ликовних уметности у Београду гдје је високо оцијењена како од публике, тако и стручне критике. ? Како сте дошли до тога да радите фотографију у боји, па онда слику сарајевског атентата. Да ли је то Ваша потреба да се вратите штафелајној слици? - Фотографија "Ње Цан Бе Хероес Јуст Фор Оне Даy" је мој рад настао у оквиру ове серије паралелно са сликама. Немам неки сентименталан однос према штафелајној слици, па ни другим медијима, прије бих рекао да ми је у овом моменту више одговарало сликарство, а идеју коју реализујем увијек покушавам да прилагодим адекватном медију. ? Шта је суштина те еволуције од фотографије до сликарства? - Документарна фотографија забиљежена на сарајевски атентат је одредила моје сликарство као такво. Полазиште за серију слика је била фотографија и фрејмови из познатог видео-материјала. ? Каква је то Ваша носталгија? - Сјећам се да ме је увијек фасцинирао положај БиХ у оквиру Aустроугарске, старе фотографије, све те разгледнице, архитектура, начин живота и облачења. У ствари, сви ти остаци, крхотине једне империје. ? Како бисте сликали да сте живјели у вријеме тог историјског догађаја? - Сликари попут Влахе Буковца, Уроша Предића, Паје Јовановића се управо баве великим темама историје као што су косовка дјевојка, крунисање цара Душана итд. Ми у БиХ смо остали изоловани од таквог промишљања, јер је сигурно утицај Aустроугарске и национално угњетавање одредило БиХ као такву, па су деветнаестовјековне идеје остале непроживљене, не само у умјетности, већ генерално, у цијелом друштву. Зато нам се дешава да у 21. вијеку проживљавамо 19. вијек. Гледајући са ове дистанце, да сам живио у том периоду, сигурно не бих размишљао како бих сликао, већ бих започео неку историјску тему, али ко зна. Н. СИМИЋ-ЖЕРAЈИЋ ЈУНAК ИЛИ ТЕРОРИСТA - У Београду се 2004. године појавила књига "Нове перспективе сликарства", затим "Тријумф сликарства". Тако сам почео да откривам нову генерацију сликара Њилхелма Саснала, Луц Туyманс, Зигу Кариза, и млађу генерацију београдских сликара, попут Биљане Ђурђевић. Током те исте 2004. године обиљежавало се 90 година сарајевског атентата. Тада су се повеле жучне расправе око тога да ли је Гаврило Принцип јунак или терориста, како интерпретирати један такав догађај унутар турбулентне бх. историје. Овај историјски догађај био ми је занимљив за истраживање због тога што за собом носи један контроверзан начин интерпретације и покушај да се у одређеним друштвеним околностима интерпретира како одговара актуелним политичким идеологијама. Негдје у том периоду Центар за савремену умјетност из Сарајева почиње да ради на пројекту Деконструкција споменика (Превазилажење историје). Управо тај пројекат и сва претходна искуства су битно одредили мој даљи рад на овом пројекту - рекао је Раденко Милак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана