Мој град: Суза за Пекија

Глас Српске

Срђан ШЕКAРA

У ОВОМ стресном и вртоглавом брзином обиљеженом животу какав годинама уназад преживљавамо, котрљајући се у вртлогу свакојаких транзицијско-реформских бујица, почесто заборавимо да се осврнемо на оно што не бисмо смјели заборављати. Ту су прије свега улоге људи, који више нису међу нама, а чија је визија и данас смјерница у којој многи од нас виде исправну путању за бољу будућност града у којем живимо. Прошло је готово цијелих хиљаду и по дана од упокојења градоначелника, тада још увијек Српског Сарајева Предрага Ласице, а како који дан одмиче све више увиђамо истинску вриједност већине потеза које је повлачио овај политичар посебног кова. Он је општеприсутну прагматичност, па и бојажљивост која је "красила" људе из тог миљеа често подређивао нескривеним емоцијама и храбрости. Увјерен сам, а знам да имам и истомишљенике, да покојни Предраг Ласица то није радио зато што му се тако прохтјело, већ из простог разлога што је био свјестан да се само тако на ледини може стварати град. Када се упустите у тако сложен и захтјеван подухват, онда обављање функције не можете ни доживљавати као мандатни политички задатак, већ као живот у пуном значењу те ријечи. И живио је покојни Предраг Ласица са градом на чијем је челу био и преживљавао све добре и лоше појаве од трновске стране Рогоја, преко сада Источног Новог Сарајева, Источног Старог Града и Источне Илиџе и својих родних Пала, па све до крајњих соколачких села и Рогатице. Схватао је све специфичности таквог града, али и радећи на томе да као мјесто живљења више од стотину хиљада људи остане константа испред чијег опстанка нико и никада неће постављати знак упитника. Премало је овдје простора да наведемо шта је то све покојни градоначелник Ласица урадио. Вријеме је, уосталом, најбољи судија, али можемо споменути да је један од најзаслужнијих што се данас дичимо савременим здањима овдашњих факултета, што живимо у граду младости, што имамо реалне претпоставке за даљи развој... Знам, поменуће неки и да је погријешио започињући изградње исувише великих спортских дворана, али то је, без обзира на све, само резултат његове једнако велике жеље да овај град направи градом и то му нико не може оспорити. Остаће покојни градоначелник Ласица запамћен у биљешкама источносарајевских новинара и хроничара и као један од ријетких политичара, који је на неправедну и већ помало заборављену арбитражну одлуку о насељу Добриња одговорио појављивањем међу разочараним народом, као и нескривеном сузом пред бројним камерама и за скупштинском говорницом, за коју је касније говорио да је једини искрен и могућ одговор на отимачину простора који је омеђен крвљу најбољих српских јунака. Стога, нека и ово мало штиво представља својеврсну сузу и свијећу за душу нашег Пекија. Вољели смо тако да га зовемо широм овог града, и нека се нађе у лијевом, срцем одабраном углу новинске стране, коју је толико заговарао и желио да види у овом листу, а нажалост није дочекао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана