До огњишта нема пута

Глас Српске 13.07.2007 00:00

Много људи жели да се врати у Хрватску, али то им није омогућено. Одбор је предложио да представници Српске у заједничким органима предузму мјере да би почело спровођење споразума потписаних између БиХ и Хрватске, истакао Михајлица

РAСПУШТAЊЕ колективних алтернативних смјештаја и рјешавање проблема избјеглица из Хрватске, према мишљењу чланова Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника при републичкој Народној скупштини, треба да буду међу приоритетним задацима надлежних. Предсједник Одбора Миланко Михајлица истакао је послије сједнице Одбора у сриједу да коначно треба спровести закључак који је Народна скупштина Републике Српске усвојила у априлу, у којем се тражи да се распусте сви видови колективног и алтернативног смјештаја у Српској. Помоћник републичког министра за избјеглице и расељена лица Драго Вулета рекао је да је у току спровођење ЦЕБ-а, односно развојног програма Савјета Европе, у оквиру којег ће бити обновљене куће повратника. - Приоритет у овом програму имају корисници колективних центара и планирамо да збринемо 420 породица до половине сљедеће године - истакао је Вулета. Додао је да у оваквом смјештају има породица које желе да буду смјештене у социјално-геријатријским домовима. - Зато покушавамо да изнађемо новац за изградњу таквих домова и установа. Очекујемо да би до краја сљедеће године могли да ријешимо питања корисника колективних алтернативних смјештаја - нагласио је Вулета. Одбор предлаже Влади Републике Српске да се сва министарства укључе у рјешавање проблема избјеглица, расељених лица и повратника. - На примјер, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде би могло да кроз разне подстицаје помогне овим људима који живе од пољопривреде. Наравно, свако од министарстава може да на одређен начин издвоји средства за рјешавање проблема - рекао је Михајлица. Према његовим ријечима, Одбор сматра да је потребно и да се општине више укључе у рјешавање проблема ових грађана. Када је ријеч о избјеглицама из Хрватске, Одбор је закључио да постоје обавезе које треба да предузму надлежне институције Српске и БиХ с једне и власти Хрватске с друге стране. - Значајан број грађана жели да се врати на своја пријератна огњишта у Хрватску, али суочавају се одређеним проблемима. Одбор је предложио да представници Српске у заједничким институцијама предузму неопходне мјере да би, у складу са Сарајевском декларацијом донесеном у јануару 2005. године, почело спровођење споразума потписаних између БиХ и Хрватске - истакао је Михајлица. Он је додао да има проблема у примјени појединих споразума, а постоји и потреба за потписивањем неких нових споразума. - Тако би се омогућило људима који желе да се врате у Хрватску да регулишу питања држављанства, поврата станарских права и друга - рекао је Михајлица. Драго Вулета нагласио је да посебне проблеме имају држављани БиХ који су до рата живјели и радили у Хрватској, а који према важећим законима немају право на избјеглички статус. Миланко Михајлица нагласио је да је већина удружења која се бави проблемима ових људи тражила да и они имају иста права као и избјегла и расељена лица у Српској, док се не омогући рјешавање њихових проблема. С. МИЛЕТИЋ МAПA ПУТA Драго Вулета је оцијенио да је кључ рјешења проблема избјеглица из Хрватске у Мапи пута, која је одређена Сарајевском декларацијом. - Предвиђено је да ту мапу усвоје БиХ, Хрватска и Србија. Србија и БиХ то су урадиле, али Хрватска је оставила отворена два питања која нису унесена у Мапу пута. То су питања станарских права и конвалидације радног стажа - истакао је Вулета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.